Служе казну, а држава штеди
Уместо да за лакша кривична дела преступнике шаљу у затвор, судови све чешће одређују алтернативне казне. На тај начин држава је само у последње две године уштедела више од 130 милиона динара.
Под алтернативним санкцијама: на раду у јавном интересу, кућном затвору или притвору, условној осуди са заштитним надзором - тренутно се налази 493 људи. Највише њих издржава казне у Београду, што је и логично, јер у престоници буде почињено највише кривичних дела.
''У 2012. години успешно је реализовано 209 казни рада у јавном интересу и на тај начин одрађено 33.842 сати'', објашњава за ''Вечерње новости'' начелник Одељења за третман и алтернативне санкције Министарства правде Душанка Гарић.
''Да су јавна предузећа као послодавци ангажовала радну снагу преко омладинских задруга, морали би за то да плате 6,4 милиона динара. Овако је направљена директна уштеда државном буџету.'', додаје она.
Рад у јавном интересу судови изричу за дела за која је запрећена казна до три године затвора, а кућни затвор за дела за које је изречена казна до годину дана. Најчешће је у питању угрожавање безбедности саобраћаја.
Рачуница је јасна: да су ти људи били осуђени на затвор, тамо би провели укупно 11 година. Један осуђеник дневно кошта Србију 15 евра, па је јасно колика је уштеда за државну касу. Лане су 253 особе одрадиле своју јазну у јавном интересу укупно 74.888 сати. Да су јавна предузећа платила ту радну снагу, то би их коштало 12,7 милиона динара, а да су окривљени завршили у затвору, било би то четврт века ''решетака'' помножено са 15 евра трошка по затвореника. На овај начин је остварена уштеда од 140.415 евра.
У првом кварталу ове године судови су наложили 63 казне рада у јавном интересу, односно 12.246 сати рада. Послодавци су уштедели 2,080 милиона динара, а буџет је сачувао 22.950 евра.
Душанка Гарић наводи и велике уштеде када су у питању кућни затвор и притвор. Прошле године је 747 људи било у кућном затвору, а у првом кварталу ове године 203.
Алтернативне казне које се служе у овом тренутку:
- 100 казни рада у јавном интересу
- 121 кућни притвор
- 54 кућни затвор
- 192 кућни затвор без наруквице
- 26 условних осуда са заштитним надзором
''Предрасуда је да је кућни затвор резервисан за повлашћене pprestupnike. Он се као казнена мера спроводи на територији целе Србије. Рад у јавном интересу и условне осуде са заштитним надзором, могу да се одреде само за судска подручја која имају канцеларију за алтернативне санкције. Имамо случајеве да преступници добију кућни притвор, или затвор и у неком од малих, планинских села. То су обични људи, а не јавне личности'', каже Гарић.
Недавно је чак човек враћен у затвор јер није имао новац да плати струју и телефон, а редовно измирени рачуни су услов да носи наногицу. Када је искључена струја, не може да се спроведе ни електронски надзор.