Смањен број богаташа у Србији

Директор Пореске управе Александар Миљковић је Танјугу рекао да је реч о "сегменту са одређеним потенцијалом" и да, судећи према неким проценама на макро нивоу, опорезивањем би могао бити захваћен још један број особа.

Према његовим речима, задатак порезника је и да у наредном периоду покушају да обухвате, не само оне који нису пријавили доходак, већ и грађане који нису пријавили имовину вреднију од 35 милиона динара преко унакрсне процене прихода и имовине.

Када је реч о порезу на доходак, у овој години пријаве су били дужни да поднесу сви који су у 2013. укупно зарадили више од 2,18 милиона динара. Док је овај порез у претходној за 2012. годину пријавило 19.002 грађана, у овој години је број пријава мањи за око 1.200. Миљковић сматра да ово није коначна цифра, али и не очекује, како каже, значајно увећање.

''To је број пријава које су до сада унете у наш систем, а највећи број филијала је унео све пристигле пријаве. Могуће је да неке филијале нису завршиле унос и да се број пријава још мало увећа, али не очекујем да ће то бити посебно већи број, јер је прошло већ месец и по дана од истицања рока за подношење пријаве“, рекао је Миљковић.

Он је додао да се број грађана који пријављују порез на доходак годинама кретао између 15.000 и 20.000, а за мањи број таквих обвезника у односу на прошлу годину има неколико објашњења.

“Ако имате ситуацију да зараде стоје на истом нивоу а неопорезиви део расте, неки ће грађани пасти испод границе. Наравно, могуће је и да су се поједини обвезници преселили у сиву зону“, оценио је он.

Сви богаташи који су пријавили приходе порезницима неће бити једнако опорезивани, па ће они који су месечно зарађивали више од три просечне плате платити порез од 10 одсто, док они чији приход прелази шест просецних зарада, плаћају 15 одсто на износ који прелази шест просечних зарада.