ПРОМЕНЕ У КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ: Доживотна казна и у Србији?
Учиниоци најтежих кривичних дела у Србији ускоро би могли да буду осуђени на казну доживотног затвора, који би након 25 година под одређеним условима могао да се трансформише у временску казну, односно да се на осуђеног примени амнестија, условни отпуст или помиловање.
Ово решење, као и друге новине, предвиђено је Нацртом о изменама и допунама Кривичног законика који је у целости објављен на сајту Министарства правде ради јавне расправе.
Доживотна казна уместо 30, 40 година робије
Казном доживотног затвора, који се не прописује и не изриче у одређеном временском трајању, заменила би се постојећа казна за најтежа кривична дела од 30 до 40 година затвора.
У образложењу Нацрта закона, напомиње се да је криминално-политичко оправдање казне доживотног затвора то што он представља изузетну казну која замењује смртну казну, с обзиром да се временска казна затвора не показује као адекватна у односу на нека најтежа кривична дела и одређене учиниоце.
Писци Нацрта подсећају на став Европског суда за људска права из 2013. године, а то је да се "ова казна не може прописати и изрећи без права осуђеног да по одређеном основу краће траје, односно да се трансформише у временску казну (условни отпуст, помиловање, амнестија), као и да време после којег осуђени стиче то право не може бити дуже од 25 година".
Са изузетком држава насталих на територији бивше Југославије (осим Словеније), као и Шпаније, Португалије и Норвешке, све остале европске државе познају казну доживотног затвора, као на пример Аустрија, Финска, Француска, Немачка, Италија, Македонија, Словенија, Швајцарска и друге.
Само за најтежа кривична дела
Уколико би се у јавности чуо приговор да је доживотни затвор нехуман, предлагачи овог решења сматрају да се ни постојећа казна од 30 до 40 година затвора у том погледу много не разликује, те да би такође могла под одређеним условима да буде и нехуманија од казне доживотног затвора.
Имајући у виду тежину казне и њен изузетан карактер предвиђена су ограничења за њено прописивање. Доживотни затвор би према Нацрту, суд могао да изрекне учиниоцима најтежих кривичних дела или за најтеже облике кривичних дела и увек алтернативно уз казну затвора.
Предвиђена је и забрана његовог изрицања лицима која у време извршења кривичног дела нису навршила 21 годину живота. Осим тога, забрањено је и изрицања казне доживотног затвора када постоји неки од законских основа за ублажавање казне или за ослобођење од казне - као што су прекорачење граница нужне одбране, покушај, битно смањена урачунљивост, добровољни одустанак и друго.
Адекватније изражавање тежине неких кривичних дела
Предлагачи овог решења сматрају да би се прописивањем казне доживотног затвора, уместо казне затвора од тридесет до четрдесет година, добило јасније разграничење између доживотног затвора и оног са временским трајањем, као и да би била избегнута арбитрерност у вези са прописивањем његовог трајања.
Симболички значај
У образложењу се истиче да трајање доживотног затвора не зависи од воље законодавца или суда, као и да та казна има и симболички значај.
"Она може адекватније да изрази тежину неких кривичних дела и степен кривице учиниоца, иако се практично у извршењу може свести на исту дужину као и казна у трајању од тридесет до четрдесет година", наводи се у образложењу ове новине у Нацрту закона.
Нацрт закона такође уводи одређене новине које се тичу казне кућног затвора. Кућни затвор би према новим решењима имао положај самосталне казне, а не као што је сада да је замена за казну "класичног"затвора, и било би могуће изрећи га као казну за кривична дела за која је предвиђена казна до осам година затвора.
Нацрт закона такође дозвољава да кућни затвор траје до две године, за разлику од постојећег решења које дозвољава извршење казне затвора у просторијама у којима осуђени станује ако му је изречена казна затвора до једне године.
Предвиђена су и прецизирања која се тичу условног отпуста и новчане казне.
Интервенције у законику предвиђене су и за кривична дела против привреде, прецизирањем постојећих и увођењем осам нових кривичних дела. Нацрт закона предвиђа 33 кривична дела против привреде, док их према важећем Кривичном законику има 25.
Погледајте и: