"ЦРНА СОБА" У КОЈОЈ СУ МУЧИЛИ СРБЕ: "Најсрећнији је био кад му угасе пикавац на језик"
"Црна соба" била је посебна просторија у оквиру логора Керестинац, у којој су биле смештене справе за мучење и одигравале се највеће страхоте над српским цивилима.
Некадашњи начелник хрватске Сигурносно-информативне службе (СИС) Јосип Перковић потврдио је пре две године на суду у Загребу да су ратни заробљеници и српски цивили 1991. и 1992. злостављани у војном логору у Керестинцу.
Чак и Туђман био згрожен
Перковић је том приликом причао о постојању "црне собе" у којој су заробљене жене и мушкарци били психички и физички малтретирани. Навео је и да је тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман био згрожен тим информацијама, које је добио од СИС-а.
Рајка Мајкић из Сиска рекла је на суду да је доведена у Керестинец заједно са супругом и да је двадесетак пута била силована. Према њеним наводима, све је наређивао човек кога су звали "Доктор", иако са медицином није имао везе. Реч је о ниском човеку са наочарима, који је био у војној униформи и давао наређења о мучењу затвореника.
"Све се одвијало у црној соби, где су жене и мушкарце доводили, а затим мучили. Жене су морале да се скину до паса, а онда су сви морали да плешу. Мене су мучили и струјом, а тортура је била страшна и болна. Када су организовали плес, онда смо ми жене морале да скидамо одећу са горњег дела тела, а мушкарци са доњег", казала је Рајка Мајкић.
У мучењима су учествовали и цивили, који су дошли у Керестинец, а у правим оргијама које су приређивали затворенике су до крајности понижавали.
Исказ је на суду у Загребу дао и Милош Црковић, који се сложио да су мучили и мушкарце, присиљавали их да се скидају и самозадовољавају пред осталим затвореницима. Они који би одбили били су испребијани. Најчешће су људима стављали црне вреће преко лица како не би видели ко их је тукао, али су затвореници ипак сазнали да су то чинили људи који су се звали Окац, Горан, Виктор и Иво.
Затвореницима спајали струју на полне органе
Злочинци добили само 8 и по година затвора
Бивши заповедник такозваног Коначишта ратних заробљеника у Керестинцу код Загреба Стјепан Кларић (54) и четворица њему подређених војника - Дражен Павловић (46), Виктор Иванчин (59), Жељко Живец (43) и Горан Штрукељ (44), оптужени су за тешка психичка и физичка злостављања припадника бивше ЈНА и цивила српске националности, међу којима и жена, углавном ухапшених у околини Загреба и Сиска. Они су осуђени на укупно 8 и по година затвора, а највећу казну добио је Кларић који је осуђен на три и по године. Иванчин је осуђен на две године, а Павловић, Живец и Штрукељ на по годину дана затвора.
Суђењу је присуствовао и стражар који је потврдио да су затвореници одвођени у "црну собу" из које су се често чули јауци и запомагања. Он је испричао да је неколико пута видео да су затвореницима спајали струју на полне органе. Осим чувара Бранимира Ловренчића "Буде" који је, како је сведок рекао, тукао и малтретирао затворенике, он није знао да каже који су још стражари учествовали у злостављањима.
Душко Пркић, чија је мајка Зорка била у Керестинцу, рекао је да након њеног хапшења у Сиску није знао где је, осим да је одведена на информативни разговор. Кад му је речено да је у рукама легалне хрватске власти отишао је у Загреб, да би на крају од Међународног црвеног крста сазнао да је она у Керестинцу.
Иако мајка није много говорила о затвореничким данима, његов ујак, који је такође био у Керестинцу, причао му је да су га пребијали до изнемоглости и вешали за гвоздену мотку. "Најсрећнији је био када су му на језику гасили пикавце, јер је то значило крај мучења за тај дан", наводи Пркић.