СРБИ ХРЛЕ У МАЂАРСКУ: "Супруг и ја смо отпутовали у Сегедин док сам била трудна и тамо смо купили колица"
Многа домаћинства и даље се радо снабдевају у трговинским центрима суседних земаља. У Мађарској купујемо телевизоре и кућне апарате, беби опрему, храну.
Грађани Србије и даље радо купују код комшија. Некада се у Мађарску ишло по сир, месни нарезак, средства за хигијену, а данас се уз храну доноси техника, опрема за бебе, па и дечје играчке.
Путују потрошачи из Србије и у Хрватску и није им тешко да одатле преносе делове покућства. И поред трошкова пута, у оба случаја су - на добитку. За поједине артикле не морају чак ни да путују, домишљати препродавци годинама уназад мађарску робу испоручују и на кућне адресе ако треба.
Огласи су пуни понуда из Суботице. "Продајемо технику из Мађарске по најповољнијим ценама." Неотпаковани модел по жељи, уз гаранцију од две године, кошта и неколико хиљада динара мање него у Србији.
"Ми смо тако купили телевизор. Нашли смо човека из Суботице који их продаје. Наручили модел и касније отишли по њега, јер смо већ путовали код рођака у тај град. Човек нам је дао и гаранцију. У случају једне марке, за коју смо се ми и одлучили, гаранција важи у сервисима у Србији. Платили смо га око 7.000 динара мање него што би нас у том тенутку коштао у радњи у Београду", каже Марко С. из Београда.
Није ретко ни да будући родитељи из Србије крену пут Мађарске како би се припремили за принову, пишу Вечерње новости.
"Супруг и ја смо отпутовали у Сегедин док сам била трудна и тамо смо купили колица. За све могуће делове, носиљку, као и седиште за каснији узраст, коштала су нас око 700 евра. За исти модел у Србији у том тренутку бисмо извдојили најмање 900, можда и 1.000 евра", каже Ивана Л.
Све и да нема разлике у самој цени, купци из Србије су на добитку у Мађарској због повраћаја пореза на додату вредност. Он у овој држави износи чак 27 одсто, а страни купци имају право на повраћај.
"Мађари имају већи ПДВ од нас, а нашим грађанима на крају роба испадне макар за толико јефтинија. Поврате око 15 одсто од цене. То им таман покрије трошкове пута, а успут се још и проведу. Притом често добију и квалитетнију робу, јер произвођачи не испоручују робу истог квалитета на сва тржишта. Често се организју људи па више њих путује заједно да би им ти трошкови били мањи. У жаргону се то зове "мрављи шверц". Цариници не могу да преконтролишу свако возило, јер би се на прелазима чекало сатима", каже Алексанадар Милошевић, секретар Удружења трговине и услуга Привредне коморе Београда за Новости.