СРБИЈА ДАНАС НА КАФИЦИ СА ПОРОДИЦОМ ПЕЧНИК: Београд у души, Звезда у срцу

Словеначки фудбалери у Београду увек су остављали добар утисак. Некад су дрес Црвене звезде носили Иван Топлак, Марко Елзнер, Миленко Аћимовић (Србин са словеначким пасошем), а сад боје црвено-белих брани словеначки репрезентативац Нејц Печник. Србија Данас је желела да читаоцима представи породицу Печник, њихове утиске о Београду, Србији, Црвеној звезди...

- Може, зашто не – рекао нам је Нејц, глава породице, кад смо га питали може ли са својима да дође на ”чашицу разговора” са репортерима нашег портала. - Само, да још консултујем супругу, па да се нађемо негде близу ”Маракане” у неком кафићу.

Кад је потврдан одговор стигао од госпође Ање Печник, брзо смо се договорили. Београдска кошава ледила је срце, а Нејц је нервозно после тренинга чекао позив супруге, код које су остала кола, како се она и кћеркица Лара не би смрзавале.

-  Ух, како дува, нема оваквог ветра у Словенији, додуше опасна је бура на нашем приморју - исправља се донекле Нејц.

Недуго затим стиже Ања са Ларом, која је одмах потрчала у загрљај тати. Мала Лара пленила је дечијим шармом, умиљате и помало несташне девојчице. Породица са двоипогодишњом кћерком комуницира час на словеначком, час на српском.

- Зна српски – поносно каже атрактивна црнка, мама Ања, а тата Нејц наставља:

- Лара иде у приватни вртић на Сењаку, ту учи енглески, а ова два домаћа језика (српски и словеначки) већ је савладала. Нека буде права интернационалка.

- Живели смо у пет-шест земаља и градова, али Београд је један једини, град у којем бисмо могли да останемо и живимо и после Нејцове каријере – каже Ања Печник,  која је са Нејцом већ десет година.

- Знамо се од 19. године. Моје и њено родно место су близу и тако смо се упознали, а дугогодишњу везу крунисали браком. Ето, круна наше љубави је Лара, која ће ускоро добити секу или бату.

- Живели смо на Мадери у Португалу, Прагу, Самари, Шефилду... Све је то лепо, али Београду нико није ни до колена. Заиста је град за уживање – каже Ања.

- Само још да имамо времена да уживамо због мог фудбала – умешао се у разговор Нејц. Али, ваљда ћемо једном имати прилику да видимо све и уживамо у свим чарима велеграда.

- Лепо нам је, заиста је Сењак предиван за живот, миран, нема гужве, има зеленила, места за шетњу. Добро је за децу.

- Прошле године смо становали на Вождовцу, тамо је гужва, није за породицу са малом децом као Сењак. Али, све у свему, презадовољни смо.

- У Србији се једе најбоље на свету. А, од ваших спацијалитета, највише ми се свиђа сарма. Могао бих да је једем сваки дан.

Са својим  супругом слаже се и лепша половина Ања, која се као и Нејц диви српској кухињи, а онда су нас питали, како иде то са српским славама, како се слави, иде ли то по презименима или именима.

- Ми смо сличан народ, само немамо те славе, али код нас се славе имендани. У сваком случају, нема много разлике.

- Седимо у галерији, па кад запуцају са ”севера”, она побегне у кафић – каже Ања. - Звезда заиста има дивну публику.

- Играо сам у много клубова и против још више тимова, али ниједни навијачи нису као Звездини – каже Нејц. - Ја сам о томе пре доласка на ”Маракану” само слушао, али нисам веровао да је тако. Једноставно, ти навијачи и та атмосфера увуку ти се под кожу. Ма где наставио каријеру, не верујуем да ће тај клуб имати навијаче као Звезда.

- Зашто бих онда ишао било где? Најбоље би било да играм Лигу шампиона у Звездином дресу.

- Ја и његова супруга смо баш добре пријатељице, дружимо се , излазимо. У сваком случају, није ми досадно.

Растајемо се са породицом Печник у дилеми да ли су већи српски Словенци или словеначки Срби. У сваком случају, ”затровани” су звездаши.