Србија смањила спољнотрговински дефицит за 23 одсто
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за 2013. годину износила је 35,16 милијарди долара, што је раст од 16,6 одсто у односу на претходну годину, а спољнотрговински дефицит је смањила за 22,9 одсто, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
Извезено је робе у вредности од 14,61 милијарду долара, или за 30,1 одсто више у односу на претходну годину, а увезено 20,55 милијарди долара, односно за 8,6 одсто више, показују коначни резултати РЗС.
Дефицит је пао за 22,9 одсто у поређењу са претходном годином, на 5,93 милијарди долара.
Покривеност увоза извозом износила је 71,1 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 59,3 одсто.
По регионима
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је регион Шумадије и Западне Србије 33,1 одсто.
Следи Војводина са уделом од 32,8 одсто, београдски регион 21,3 одсто, Јужна и Источна Србија 12,8 одсто. Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион 42,1 одсто, затим Војводина 29,5 одсто, Шумадија и Западна Србија 19,8 одсто, Јужна и Источна Србија 7,8 одсто. Нема података за регион Косово и Метохија.
Земље партнери
У извозу главни спољнотрговински партнери били су Италија са 2,38 милијарди долара, Немачка 1,73 милијарди, Босна и Херцеговина 1,20 милијарди, Руска федерација 1,06 милијарди и Црна Гора 851,5 милиона долара.
У увозу главни спољнотрговински партнери били су Италија са 2,35 милијарди долара, Немачка 2,25 милијарди, Руска Федерација 1,90 милијарди, Кина 1,50 милијарди и Мађарска 1,01 милијарда долара.
Робна размена је била највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.
Земље чланице ЕУ чине 62,3 одсто укупне размене, а други по важности спољнотрговински партнер биле су земље ЦЕФТА споразума, са којима је остварен суфицит у размени од 1,76 милијарди долара, што је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза разних готових производа.
Што се увоза тиче, највише се увозило гвожђе и челик, електрична енергија, као и воће и поврће.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама - Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Од осталих земаља, истиче се и суфицит са Румунијом, САД-ом, Украјином и Италијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином, због увоза телефона за мрежу станица и лап топова, Казахстаном из којег је увожена нафта и природни гаса, што је чинило трећину укупног увоза ових енергената, и са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.