Шта Америка крије од својих грађана?

Јесте ли икада посумњали да постоји неки други свет, тајни свет, скривен од очију нас у овом првом? Добра вест: Постоји! Лоша вест: Постоји разлог због чега се то таји...

Нафтне бушотине у Лос Анђелесу

Град анђела: место у коме раде многе познате личности, забављају се, играју, иду на одвикавања, уграђују груди и скуцавају скупе аутомобиле у дрвеће. Но, то је уједно и треће по величини нафтно поље у САД. Није ли грехота да се не извуче сва та нафта, само зато што је испод другог највећег града у држави?

Не брините, заправо, нафтне бушотине смештене су свуда по Ел-Еј-у и испумпавају у тајности чак и сада. Овај град нашао се у таквој нафтној грозници 1930. године да је 95% грађана испумпавало нафту у својим двориштима. Наравно, модерни мештани Лос Анђелеса не би дозволили да се највеће испумпавање нафте у земљи дешава у њиховим авлијама. Па, где су онда све те бушотине? Лос Анђелес је нафтни град још од 1892. године, када је из земље извучена прва црна кап. Временом су нафтне компаније постале креативне и, након урбанистичког редизајнирања града 1930их, бунари су звучно изоловани, што им је дозволило да се играју нове игре "сакри црпну станицу".

Где их крију? На ћошку улице, у школском дворишту, иза тржних центара, скривене бушотине су буквално свуда. У Западном Холивуду постоји необележена грађевина у булевару Пико у којој је смештена једна од највећих тајних "нафтних операција" на свету. Ту је смештено чак 58 бунара који пумпају нафту из целе области Беверли Хилса...

Знате већ како иде прича: идете у Холивуд да остварите све своје наде и снове и, када се то не деси, нађете се у великој ружној кући која прикрива нафтну бушотин у Санта Моники. Клише, знамо.

Тајни државни бункери

Владини чиновници изабрани су да би се старали о грађанима САД. Они само пазе да сви буду здрави, безбедни... Али тек пошто се увере да су они сами здрави и безбедни. Федерална агенција за управљање у кризним ситуацијама потрошила је 1,3 милијарде долара градећи тајне бункере широм САД како би се Влада сместила у случају да се деси нешто лоше.

Пројекат Грчка острва један је од тих скривених бункера. Влада САД направила је договор касних '50-их са Гринбрајер хотелом у Западној Вирџинији да користи њихову зграду за смештај и састанке Конгреса у случају нуклеарног рата. Изградња тајног бункера испод хотела почела је под маском рестаурација западног крила хотела.

Прокопали су рупетину и ту направили масивну вишеспратну инсталацију са зидовима од армираног бетона и непробојним вратима која би издржала нуклеарни напад. Одмах испод пансиона...

Овај бункер није коришћен 30 година, све док Вашингтон Пост није упутио јавност у његово постојање. Тада је пројекат угашен...

Где се крију? Слични владини бункери налазе се свуда. Ако су у стању да склизну под туристичку дестинацију, нема речи о томе где су успели да сакрију остале.

Прекривени предајници за мобилну телефонију

Мобилни телефони су тржиште које се масовно и непрестано шири, што и јесте помало необично јер су прилично свеприсутни. Но, како би се ишло у корак са све већим присуством телефончића, компаније су морале да изграде још предајника. Великих, ружних, торњева... Али, сви се питају, где су ти предајници? Они су свуда око грађана Америке, али не могу се видети. Прерушени су.

Где се крију? Само округ Сан Бернардино у Калифорнији има преко 500 прикривених антена. Тај тренд је започео испрва тихо и мало, да би се сад прерушени предајници налазили свуда. У граду Мјуријета (Калифорнија) компанија Т-мобил скоро је добила дозволу да изгради антену високу 15м, која ће бити прерушена у "сахат кулу". Питамо се само чему таква маска, кад нико у тај сат неће гледати јер сви имају часовнике на мобилним телефонима...

Силоси за ракете

Испрва, ови силоси постављани су као надземна лансирна постројења. Али онда је избио Хладни рат, па је после успешног лансирања Спутника 1957. године, САД почео да се осећа мало непријатно због толике изложености наоружања које је видљиво из ваздуха и свемира. Зато су га преместили негде где ће бити сигурно од нуклеарних напада и даље од радозналих погледа: под земљу. То сви знамо, зар не? Ракета која излази на површину из војне базе чувена је сцена ратних филмова. Изненађење – често нема базе!

На врхунцу Хладног рата; процењено је да је САД имала око 1.000 сакривених ракета у силосима широм земље. Али, не брините; мање од 500 њих активно је и дан-данас.

Где их крију? Па, ако бисмо то дознали, сигурно би нас неко убио! Али, знамо да се налазе буквално свуда и имамо доказ за то: после Хладног рата, испражњени силоси нису служили ничему. Но, недавно, напуштене базе појављују се на тржишту некретнина. Ракетну базу која је давних '60-их година коштала САД три милиона долара, можете да купите за 100.000$ и да живите у њој и да смишљате планове како ћете спречавати упад финих Британаца у смокинзима који се одазивају на презиме, име, презиме.

Прерушене Владине зграде

Власт воли своју приватност и много се труди да је очува. Нису, међутим, све тајне службе лоциране у пећинским лавиринтима, вулканима и таквим необичним локацијама. Широм САД постоје хиљаде савршено нормалних зграда у којима се обављају савршено тајне операције. Углавном су груписане у пословне објекте у пешачким зонама, дискретно неозначене и пажљиво дизајниране тако да никоме не остају у сећању. Наравно, не говоримо о локалној станици полиције, већ о озбиљним агенцијама.

Где се крију? Форт Мид у Флориди један је од највећих таквих објеката и заправо је седиште НСА – Државне безбедносне агенције. Иако је та област савршено отворена и видљива, она је велика тајна и не може јој се тако лако прићи. Заправо, оног момента кад се приближите Форт Миду, ваша ГПС навигација закукаће да што пре обавите полукружно окретање где је то могуће, захваљујући властима које ометају сигнал.

Ако, не дао бог, фотографишете близу ових зграда, мушкарци у цивилу ће одједном изаћи из скривених стражарских кућица. Питаће вас за ваше податке и избрисати слике са вашег апарата.

Најтајнији део Владе САД запошљава ("само") преко 845.000 људи и, када желе да регрутују нове, не дају оглас у новине. Уместо тога, користе се ознакама попут ТС ("топ сецрет", строго поверљиво) и СЦИ ("Сенситиве Цомпартментед Информатион", Одељење осетљивих информација). Само људи који се већ баве неким "тајним" послом могу да посете те, наизглед нормалне, сајмове тајних послова, што вероватно објашњава зашто нико "са улице" није постао тајни агент – осим понекад у филму.

Подземни градови бескућника (људи кртице)

Живот на улици је тежак, али какве опције има бескућник када је брзи, неопраштајући град једноставно претежак за њих? Они једноставно оду под земљу! Подземље: место где вас неће малтретирати ни полиција ни уличне битанге. Само пацови...

Где се крију? Испод казина и заслепљујућих неонских светала Лас Вегаса и његових стриптиз клубова лежи лавиринт тунела који су испрва грађени како би заштитили град од изненадних и честих поплава. Сада су то скровишта за бескућника, безбедно место за које се не плаћа станарина.

Испод града се пружа мрежа од преко 320 километара тунела који су својеврсна свратишта за оне који немају где друго... И то нису картонски кућерци, већ прилично фино намештени домови.

Њујорк такође има напуштени тунелски систем у коме су бескућници нашли скровиште. Они су се тако организовали да су чак направили и вишеспратне структуре које користе градску воду и струју. Ова "племена" (или како год да се називају скупине бескућника) била су инспирација за књигу и документарац "Мрачни дани" који су открили да је чувени тунел "Слобода" испражњен. Али, не брините, широм Њујорка постоји још много тунела у којима можете да налетите на невољу.