Немачка војна индустрија пред избором - профит или политика?
Немачки тенкови, подморнице и пушке су широм света тражена роба. Немачкој војној индустрији иде добро. Ипак, синдикати у овом сектору се брину како даље.
Када се синдикати обраћају неком политичару по правилу траже подршку у борби против послодаваца, преноси DW.
Али кад је у питању војна индустрија у Немачкој, синдикалне организације предузећа која новац зарађују производњом оружја, од министра привреде Сигмара Габриела траже да престане да врши притисак на њихове послодавце.
Због сложене безбедносне ситуације у свету, извоз немачког оружја је у многе земље тренутно под знаком питања.
Пораст извоза трн у оку
Председник СПД и министар привреде Сигмар Габриел је још у предизборној кампањи најавио смањење обима извоза немачког оружја. За време претходне демохришћанско-либералне коалиције обим извоза се с 1,4 повећао на 3,6 милијарди евра.
Њему самом, а још више левом крилу његове странке то је био трн у оку. Он је најавио да ће доласком на место министра ограничити број извозних дозвола које додељује влада и без које ниједан комад оружја или муниције не сме бити извезен у неку од земаља изван Европске уније.
То се посебно односи на земље које важе као нестабилне, недемократске или које су уплетене у неки оружани сукоб.
Ово правило је вредело и пре доласка Габриела на чело министарства привреде које одобрава извоз оружја. Ипак, од како је Габриел министар, извозне дозволе су постале тема којом се бави искључиво сам врх министарства. Дакле сам министар.
Молбе за дозволе се у међувремену гомилају на министровом радном столу. Представници војне индустрије говоре о стотинама необрађених молби, преноси Дојче Веле.
Безбедносна, а не економска политика - Аутомобили, а не само тенкови
Представници запослених у војној индустрији су још у јуну Габриела, који се налази на челу странке која је посебно блиска синдикатима, упозорили да је ситуација у њиховим предузећима ''критична'' и да је ''пет до дванаест'' да се нешто учини.
Немачка војна индустрија не извози само готове производе него и делове високе технологије за војну индустрију. И за те делове треба дозвола тако да су партнери у иностранству остављени на цедилу.
''Габриелова политика доводи до тога да се на Немачку више не гледа као на поузданог партнера и у својим главним подручјима губи на компетентности'', каже портпарол демохришћанске Уније ЦДУ/ЦСУ за привредна питања Јоаким Пфефер. Али Габриел остаје при своме.
Још је у јуну представницима радника поручио како извоз оружја може бити ''искључиво инструмент безбедносне политике али не и средство економске политике''.
Габриел је такође поручио како војна индустрија мора постати флексибилнија и ''развити стратегије за цивилно подручје''. Другим речима, војна индустрија би требало да буде у стању да уместо тенкова производи и аутомобиле.
Синергија унутар ЕУ-а
Тиме је расправа о Немачкој као извозној сили и кад је оружје у питању за Сигмара Габриела попримила нову, много непријатнију димензију.
Додуше, иако Немачка спада међу три највећа извозника оружја на свету (иза САД-а и Русије) удео војне индустрије у немачком БДП-у је свега један посто.
Шефу немачких социјалдемократа је стало, што је и поручио у једном писму представницима запослених у војној индустрији, да Немачка задржи ''висококвалификована радна места у војној индустрији“.
То ће, ако се настави политика ограничавања извоза, бити тешко. У потрази за решењима по принципу ''и вук сит и овце на броју'', неки, попут шефа демохришћанског заступничког клуба Волкера Каудера, излаз виде у синергији војне индустрије унутар Европске уније.