Шта то хоће Палестинци?
Након нове размене ватре између бораца Хамаса и израелске војске, Израел је повукао свој преговарачки тим из Египта. Тако су, бар за сада, окончани мировни преговори. Шта је неопходно да се коначно прекине крвопролиће?
Палестинци већ деценијама захтевају крај окупације и независну палестинску државу. Те захтеве подржава и међународна заједница, бар од споразума у Ослу 1993. Али пројекат стварања палестинске државе и данас тапка у месту. Палестинце је деценијама на међународној позорници представљала Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) Јасера Арафата, али након његове смрти 2004, убрзо су на површину избиле унутрашње поделе. Од 2007. па све до пролећа ове године, Фатах и Хамас су се борили око власти у Западном Јордану и Појасу Газе. Тек су у априлу 2014. те две палестинске фракције прешле су преко својих несугласица и у јуну створиле владу народног јединства.
Актуелни рат са Израелом избио је у јулу, са кратким прекидима од којих је најдуже трајало синоћ прекинуто примирје. Оно је ступило на снагу 10. августа. Власти Израела и представници Палестинаца имају своје услове о дуготрајном прекиду ватре, о којима се преговарало у Каиру. Египатске власти у том сукобу играју улогу посредника. Палестинске оружане групе Хамас, Касам-бригаде и Исламски џихад су током протеклих недеља јавно формулисали десет услова за десетогодишње примирје:
1. Укинути блокаду Појаса Газе
2. Израелска војска мора да се повуче из Појаса Газе и да дозволи палестинским земљорадницима да обрађују земљу до граничног зида који су поставили Израелци.
3. Палестинци који су ослобођени у размени за заробљеног израелског војника Гилада Шалита, а затим поново ухапшени морају бити ослобођени
4. Проширити зону у којој је Палестинцима дозвољено да лове рибу
5. Реновирати аеродром и изградити луку у Појасу Газе
6. Ставити гранични прелаз у Рафи под међународни надзор
7. Израел би требало да прихвати десетогодишње примирје и затварање ваздушног простора изнад Појаса Газе за летелице из Израела
8. Становници појаса Газе би требало да добијају дозволу да путују у Јерусалим да би се тамо молили у џамији Ал-Акса
9. Израел би требало да одустане од покушаја да саботира пакт помирења између Хамаса и умеренијег Фатаха
10. Окончати израелске војне операције у Западном Јордану, источном Јерусалиму и Појасу Газе
Да би се заобишле највеће препреке на путу до мира, египатски посредници су, по наводима медија, покушали да најпре постигну "мршави договор" који би окончао непријатељства. У то спада отварање граница према Гази, можда само у одређеној мери, и постепено проширење области за риболов. Спорне тачке, као што су изградња луке и аеродрома, што захтева Хамас, као и ослобађање заробљеника, требало би да се разјасне касније.
Најважније палестинске фракције су:
Хамас и Касам-бригаде: Ради се истој оквирној организацији- Касам-бригаде представљају војно крило Хамаса. По њиховом становишту, Израелу треба пружити отпор свим средствима, укључујући ту и војна. Иако је политички део Хамаса више пута пристајао на прекиде ватре са Израелом, војно крило је те договоре кршило, без сагласности политичких вођа.
Исламски Џихад и Ал-Кудс бригаде: Припадници ове две групе су јасно опредељени за војни отпор и добијају на снази, посебно када се ради о млађим становницима Газе.
Фатах: На челу те фракције је председник Палестине Махмуд Абас. Фатах се залаже такозвано дводржавно решење- односно успостављање независне Палестине, као и за укидање блокаде у Гази. Уз то, њихови ставови се поклапају са предлозима које су дали посредници из Египта. Фатах се труди да приволи Хамас да измени своје захтеве. Абасова струја спремна је да прихвати и ублажавање блокаде, уместо потпуног укидања. Фатах се још након прве Инфатиде одрекао оружане борбе против Израела и окренуо дипломатији, преноси Deutche Welle.