ШТА МИСЛЕ РОДИТЕЉИ: Треба ли децу некад ударити?

“Батина је из раја изашла" и “Сад ће да ради прут!” реченице су које су обележиле детињтво свих нас. У многим домовима прут је био најбоље средство комуникације и решење за све дечије 'проблеме'. Свако дете се бар једном у детињству сусрело са овим строгим делиоцем правде. Данас се такав начин васпитања не само доводи у питање, већ се и законом забрањује.

Да ли закон треба мешати у породичне односе и родитељске навике питају се многи. И док су једни били за пописивање иницијативе за укидања ових устаљених васпитних мера, други заступају мишљење да то није право решење. А ево шта родитељи кажу и шта о томе мисле.

"Нисам уопште за батине. Са децом треба причати и само причати. Постоје случајеви када баш претерају, па да им се запрети батином, али не мислим да их треба тући. То не значи да их треба законом забранити, јер мислим да се тиме ништа не постиже", прича Александра, мајка двоје деце.

"Ја не примењујем батине, ал на неком детету бих врло радо применила кад видим какво је. Мислим да то не зависи од детета већ од родитеља. Не мислим да то може законом да се коригује, већ је потребно радити на психи родитеља. Једноставно, законом такве ствари не могу да се регулишу, не можете да уведете закон и кажете: то је то, тако не може", изричита је Бојана.

Мишљења су ипак подељена. Има и оних који сматрају да је то најбоље решење како би се деца заиста заштитила од родитеља.

"Да, треба то законом регулисати. Ја батине једноставно не користим као меру васпитања свог детета. Подвикнем некад и то је све. Мислим да нам је такав један закон потребан јер деца и треба да пријаве када га их родитељи малтретирају. Кад о томе размишљам, увек прво помислим на своје дете. Деца то не смеју да трпе", прича Милена, мајка петогодишње девојчице.

Увек има алтернативних метода, бројних приручника и савета стручњака. Њима се служи отац Саша како би што успешније васпитао своју ћерку и на тај начин избегао да дође у такву ситуацију да удари дете, додајући претходно кроз шалу да батине избегава само зато што има женско дете.

"Не тучемо је јер је девојчица. Шалим се. Примењујемо савете из књига из психологије. Има јако корисних метода које заиста успевају. Казнимо је када не буде добра. Одведемо је одмах у собу, ту буде 5 минута или јој забранимо цртаће, углавном то. После тога се извини и буде све у реду", објашњава Саша.

Двадесет и две земље у Европи су прихватиле закон против физичког кажњавања деце, а Србија, у којој живи 1.176.770 деце, на путу је да постане 23. На Исланду се ова правила веома поштују, прича наставница физичког Јелена Јовановић која је тамо радила са децом.

"Предавала сам у основној школи на Исланду и заиста тамо не можете да видите да родитељи туку децу. Има немирних, као и свуда, али батине нису решење. Јако је битно да се родитељи више баве децом, да дају лични пример, да разговарају са њима, једноставно да им се посвете. Моју сестру су родитељи тукли, јер је била јако немирна, али док се она сама није смирила батине нису помогле", прича Јелена.

Да ли ће Преднацрт бити усвојен и хоће ли утицати на односе између родитеља и деце остаје да се види.