Ове три српске компаније може да спаси Путинова посета
Долазак Владимира Путина у Београд, поред политичко-дипломатске тежине, могао би да има и конкретне и огромне користи у економији. Мисли се пре свега на руско преузимање Петрохемије, Азотаре Панчево и Метанолско-сирћетног комплекса.
Месецима се Руси помињу као стратешки партнери ових предузећа. Рецепт из прошлости је опробан – Гаспром је са НИС-а обрисао етикету губиташа и сврстао га у 10 најбољих предузећа у Југоисточној Европи.
Оно о чему се данима говори може да добије печат посетом Владимира Путина.
Петрохемија - ''две муве једним ударцем''
Могућ је, пре свега, аранжман по ком би Србија свој нагомилани дуг према Гаспрому могла да намири уступањем дела власништва у Петрохемији. Како је све у преговорима, логично је да би Путинова посета могла да ''запечати'' договор.
Руска агенција Тас објавила је недавно да Србија има дуг према Гаспрому од 180 милиона долара. Власништво Србије у Петрохемији је, директно 54,9 одсто, а преко Фонда за развој и додатних 13,6 процената.
Ово су цифре које су и игри, али за сада је непознато колики проценат власништва би држава уступила, као и да ли би тиме био покривен цео дуг.
Ипак, најважније је да би ово значило прекид вишедеценијског безнађа ове компаније, која је после Србијагаса највећи губиташ.
Још од бомбардовања 1999. године ово предузеће ради са 40 одсто мање капацитета и само гомила губитке.
Гаспром преко НИС-а већ има удео у власништву, а да би био природни партнер признају и у руководству ове фирме, где наводе да је Гаспром власник Рафинерије у Панчеву која генерише 70 одсто трошкова Петрохемије.
Азотара и МСК- стратешки партнери као спас?
Азотара је највећа српска фабрика домаћег ђубрива и једина у Србији у којој се производи амонијак. Па и поред тога, стратешки партнер је једини спас за ово предузеће. Њен капитал годинама се умањивао а губици гомилали.
То је ове године неколико пута потврдио Душан Бајатовић, директор Србијагаса, предузећа које је власник Азотаре од 2009. године и неуспеле приватизације са литванским фирмама.
Помиње се руски инвеститор као могући партнер, мада није прецизирано да се ради о Гаспрому. До краја године могла да забележи губитак од 25 милиона долара ако не буде нађен стратешки партнер.
Метанолско-сирћетни комплекс је такође у власништву Србијагаса, и као код Азотаре, стратешки партнер је излаз за ово предузеће које производи метанол и сирћетну киселину. Због недостатка гаса, у прошлости је прекидана производња овог комплекса, чији производи иду далеко у свет. Преко 98% произведене сирћетне киселине пласман налазе у извозу.
Ово предузеће је на листи 502 предузећа Агенције за приватизацију, за која су до 15. септембра стизала писма заинтересованости, а као и код Азотаре, помињан је руски партнер, који би улагањем омогућио несметану производњу у овом комплексу.
Ово предузеће запошљава преко 500 људи чија би будућност проналажењем стратешког партнера могла бити осигуранија.
Током разговора Путина са председником Томиславом Николићем и премијером Србије Александром Вучићем, планирано је да се размотре пре свега питања из трговинско-економске области, па су велике шансе да се и судбине ових предузећа одреде у четвртак, када Путин стиже у Београд.
Погледајте и:
Овако ће изгледати Путинова посета Србији