СТАРА ЉУБАВ ИЛИ СТАРА НУЖДА: Зашто Египат хрли Русији у загрљај

У политици се две ствари никада не смеју испустити из вида. Једна је чисти интерес, био он економски, политички, идеолошки или неки четврти. Други је историја; ма колико била оцењивана споредном, повест олакшава обнову старих завета и агитацију за нове мотиве.

ДЕКОЛОНИЗАЦИЈА ЕГИПТА: Варка коју народ Нила није прогутао

На папиру самосталан од 1922. године, Египат је чекао још три десетлећа да то заиста постане. У циничној подели света према својој похлепи, Британци су ову државу сматрали својим комадом тла, чије су држање правдали потребом да обезбеђују Суецки канал, прокоп који је највише добра доносио онима који су хиљадама километара далеко - развијеном Западу, а не онима на чијем је тлу био - неразвијеном Египту и суседном арапском свету.

Деценије корупције која је изнутра изједала друштво, сиромаштва, заосталости и британског "ведрења и облачења" изазвале су револт официра који су, парадокса ли, баш на Западу и стекли образовање. Схвативши размере заостатка, они су покренули Јулску револуцију, свргнули краља Фарука и започели процес модернизације. После две године, на чело државе дошао је Гамал Абдел Насер.

Енглеска и Француска, као земље које су и даље држале у колонијалној зависности "пола света", а у овом случају египатско суседство, нису седеле скрштених руку. Британци су схватили куда једино Египат може да оде - у савез са Совјетима. Зато су 1955. склопиле пакт са Ираком, Ираном, Турском и Израелом о одбрани региона од совјетске претње. 

У покушају да га подмите, али и понизе, а тиме и дискредитују, Британија и САД су Насеру понудиле кредит од 200 милиона долара за подизање Асуанске бране, којом би се земља решила поплава, добила извор електричне енергије и боље руковођење заосталом пољопривредом. Насер је кредит прихватио, али су га "у последњи час" кредитори отказали, што је требало да буде казна али и потврда да је Насер неспособан.

Насер је, немајући другог пута, могао да се окрене само према СССР и његовим сателитима. Склопљени су уговори о набавци совјетског и чехословачког оружја у замену за памук, призната је Маова Кина. Британци су наморани да потпишу споразум о повлачењу својих снага из Египта, сем са Суецког канала, до 1956.

СУЕЦКА КРИЗА И СВЕТ НА ИВИЦИ РАТА

Кулминација је уследила 1956. Насер, бесан на Запад, а већ уходан у трговини са Совјетима објављује национализацију канала, рачунајући да ће годишње приходе од проласка бродова (100 милиона долара) усмерити у градњу преко потребне бране на Нилу. Распоредио је војску уз канал, а из Лондона је стигла оптужба да је Насер исти Хитлер и да је запоседање канала равно уласку нациста у Рајнску област.

Британија, Француска и Израел су склопили договор у Севру да Израел нападне Египат и заузме цео Синај, а да онда две европске силе заузму канал "како би развадили зараћене стране". 

Проблем је био тај што су Совјети стали уз Насера и послали му оружје. С почетком напада, Насер је запречио пролаз каналом, а екстровертни Хрушчов запретио бацењем атомске бомбе на Израел, Велику Британију и Француску. Британија је у Савету безбедности ветом блокирала резолуцију којим се позивало на мир и показала о чему се заправо ради.

Претња из Москве је уродила плодом. Завађене су раздвајала снаге УН, Израел је морао да се повуче, а савезници са обе стране Ламанша остали празних шака.

САРАДЊА СА МОСКВОМ: Кулминација

У следећим годинама Египат је постао највећи савезник СССР у региону. Десетине милијарди долара покуљале су из Москве у египатску војску, медицину, грађевинарство, саобраћај.

Стигле су хиљаде инструктора, саветника, особља и других стручњака који су модернизовали Египат и учинили га водећом земљом Арапског света, барем њеног афричког дела.

Као највећи симбол те комуникације, изграђена је Асуанска брана 1970. године, два месеца пре Насерове смрти.

Након што је нови вођа Египта постао Анвар ел Садат, односи са СССР су захладнели јер је Садат пошао путем помирења са Израелом, а главни посредник су биле Сједињене Државе. Штавише, Мубарак је био један од највећих савезника САД у региону. Ипак, односи са Москвом никада нису потпуно замрли.

САРАДЊА СА МОСКВОМ: Прича друга

Када се погледа какава је оријентација режима који су дошли на власт у земљама које је протресло Арапско пролеће, види се да је све ишло на руку САД. У Египту је обарање у корупцију огрезлог режима Хоснија Мубарака изнедрило владу Муслиманске браће, покрета који је пошао путем верске радикализације друштва. Насиље над хришћанским коптима (иначе правим потомцима античких Египћана) било је свакодневница. Друштво је тонуло у хаос, не баш сличан оном у Либији, али са сличним потенцијалом.

Све је прекинула војска; генерал Абдел Фатах ал-Сиси је стао на чело оног дела јавности који је био против радикалне Браће и уз помоћ полиције је кренуо "у обрачун са тероризмом". Популарност коју је стекао донела му је победу на изборима 2014. године. 

Од самог почетка, Сиси се налази на мети критика САД и њихових савезника. Отказане су заједничке војне вежбе, као и договорени аранжмани о продаји оружја. Као противмеру, Сиси је више пута критиковао Сједињене Државе (на пример, поводом немира у граду Фергусону). Чак је и државни секретар Џон Кери морао да прође кроз детектор метала, што је био посебан акт понижења за њега. 

Египат се налази на тешкој муци. Ал Сиси је прекинуо државне субвенције на енергију и основне животне намирнице, нафта је поскупела јер држава није могла више да је држи јефтином, што дугорочно значи нестабилност у земљи. Председник земље је најавио проширење Суецког канала, што би приходе од проласка бродова повећало 2,5 пута.

Пољопривреди је потребна модернизација, привреди уопште диверзификација (производња више артикала), а за све то треба новац и политичка подршка велике земље. САД су се тога одрекле и окренуле леђа Египту, рекао је Ал Сиси једном приликом. Остаје Русија. Поготово после примера Сирије коју је управо непоколебљивост Москве сачувала либијске судбине коју је призивао Запад.

Није случајно прва посета египатског председника ван Африке била она Владимиру Путину.

(искоришћени делови чланка ТРОН ФАРАОНА ИЛИ ЗАШТО ЈЕ РУСИЈИ ПОТРЕБАН ЕГИПАТ на standard.rs)