Стевановић: Усвојена је већина препорука омбудсмана
БЕОГРАД - Од почетка ове године Заштитнику грађана је стиго знатан број притужби из области права детета, већина препорука омбудсмана је усвојено, што Србију држи на европском просеку, али то њие довољно, каже заменица заштитника Гордана Стевановић.
Она је истакла и да се, статистички гледано, препоруке Заштитника у значајној мери остварују.
''Ми смо изнад европског просека по извршењу препорука омбудсмана, али док имамо и једну препоруку која се не реализује не смемо бити задовољни'', рекла је Стевановић.
Према њеним речима, Заштитник грађана добио је од почетка године 290 притужби из области права детета, свега 90 мања у односу на целу прошлу годину када је таквих притужби било 380, што је 10 одсто од укупног броја притужби.
Притужбе се, додала је, односе на повреде права детета у области породично правне заштите, и права на здравствено осигурање и образовање, али да посебно забрињава положај деце са улице, која су "невидљива" у систему заштите државе.
Као пример, она је навела неоверене здравствене књижице, проблем који је имала већина грађана Србије, а који је погодио пре свега њихову децу.
''Поједини грађани нису били у могућности да остваре право на здравстевну заштиту па је Заштитник дао препоруку надлежним министарствима и фонду. Донет је и Закон о здравственој заштити трудница, породиља и деце што сматрамо значајним помаком, али и даље остају отворена питања за све друге категорије становништва'', обијаснила је Стевановић.
Додала је таквих притужби више нема, али и да су отворена друга питања посебно из области здравстване заштите за децу оболелих од теских и ретких болести.
Као посебан проблем она је истакла положај деце са улице која нису у систему, а која имају различите проблеме.
Подсећајући да је Заштитник грађана пре две и по године дао извештај о деци улице, она је истакла да је и тада указано да држава нема евиденцију ко су све деца улице, па чак и да се терминолошки не слажу ко би све требало да се спада у ту категорију, шта треба да се уради...
Према њеним речима, деца улице нису у евиденцији јер су правно невидљива па самим тим нису у систему.
Као проблем она је истакла и да је изменама и допунама Закона о буџетском систему држава ограничила могућност нових запошљавања, а као једна од последица ових измена су и укидање услуга у локалној заједници намењеној деци.
''Имамо сазнања да су управо услуге за децу улице у Београду, Нишу и Новом Саду скинуте у великој мери са буџета, да су препуштене донаторима и да зависе од њихове воље'', рекла је Стевановић наводећи да је на скупштинском одбору за право детета приликом представљан годишњег извештаја омбудсмана истакла значај да, када се изгласавају одређене одредбе закона, сви буду свесни шта то значи и које последице може да донесе.