Све по списку - (не)култура псовања

Језик нам олакшава

Језик је као средство комуникације одавно превазишао пуко преношење поруке другом лицу и постао  творевина која људском роду служи на више различитих начина.

Колико је језик моћан феномен, говори нам и чињеница да као битну карактеристику ова људска конструкција има и олакшавајућу функцију, односно чињеница да језик човеку оставља простор да изговарањем одређених садржаја осети олакшање и умањи психичку напетост. У овај сегмент језичког система спадају узвици и псовке.

Одакле нам псовке?

Да се псовање сматра непристојним и друштвено неприхватљивим, позната је чињеница, једнако колико је позната да су псовке дубоко укорењене у српком језику.

Међутим, није реч о Србима као мање просвећеном и културном народу. Напротив, псовке су утемељене у сваком језику, варијације се односе само на број псовки које вокабулар одређеног језика садржи.

На псовке се могло наићи и на зидовима пирамида древног Египта, а о томе колико су биле распрострањене у Старом Риму, говори чињеница да су систем псовања ове старе европске цивилизације преузели многи светски народи. Наиме, Римљани су као основу за свој псовачки речник користили сексуалну сферу, што је остао темељ псовачког речника широм планете. Песма XVI римског песника Катула почиње стихом који се данас често назива најпрљавијом реченицом написаном на латинском језику.

Када је реч о српском језику, Вук Стефановић Караџић је још давне 1818. године у ''Srpski ријечник'' унео одређене речи које припадају сфери псовања. Једна од њих је к*р*ц, а друга п*ч*а. Прва од ове две речи прасловенског је порекла, односно настала је од речи кур која је била вербална ознака за појам петао. Треба напоменути и Вукову збирку еротских песама опште познату под називом ''Црвен бан'', у којој се може наићи на масу речи за којима не бисмо посегнули у тренуцима када нам је стало да оставимо леп утисак. Као илустрацију присутности ласцивног потенцијала код Срба, навешћемо и једну од њих: 

''Ој ти секо сегедиш,

Кажи браци 'ди лежиш*

У браце је мицало,

Што пробија пицало.''

Шта кажу стручњаци?

Можда није по бонтону, али псовање има и више него добре стране. Нека истраживања показују да псовање умањује напетост, негативне емоције у стресним ситуација и слично. Британски научник Ричард Стивенс је у експерименту са две групе људи који су држали ледену чашу, при чему је једној групи било дозвољено псовање, а другој не, дошао до закључка да је она којој је псовање било дозвољено много дуже издржала ову непријатну радњу.

Стивенс у том смислу истиче добру страну псовки, али наглашава да је делотворност ове групе речи мања уколико се често користе. Наиме, психа човека постаје у одређеном смислу имуна на псовање, па се губи олакшавајућа моћ и ефекат пражњења негативних емоција постаје слабији, што  значи да што више псујемо постајемо заправо све напетији.

Такође, истраживања показују да псовање олакшава бол, и психички и физички. Псовање је, међутим, у оваквим ситуацијама инстинктивно, односно одвија се по аутоматизму, што значи да и не треба баш замерити некоме ко је лупио мали прст на нози, па се сетио свих предака. По списку, наравно.

Истраживања показују и да нас псовање зближава. Односно, чешће псујемо пред неким са ким имамо ближу и дубљу везу. У том смислу, неки научници тврде да није лоше псовање на радном месту. На тај начин се колектив повезује и стварају се пријатељске везе. Наравно, то не значи да после читања овог текста треба да помињете полни орган супруге вашег колеге. У свему треба имати меру.

Као посебни феномен, треба навести псовање за воланом. Ако сте се икад запитали, одакле потиче често навођена реченица ''псује као кочијаш'', све што треба да урадите јесте да уместо кочије замислите аутомобиле и гужве на семафору.

Да је псовање некад заиста хлеб наш насушни, можемо видети и на примеру Немачке у којој постоје специјализоване линије које функционишу тако што позовете оператера, кажете му све псовке које вам падну на памет, поклопите слушалицу и уживате у растерећењу и мањку негативне енергије. Посебно је занимљиво то што оператери, када их позове мало стидљивији клијент, намерно изговарају разноразне провокације како би сеанса била што делотворнија и успешнија.

За крај, да вас подсетимо - ако се нађете у Русији, добро пазите где ћете и шта да говорите, јер је Владимир Путин прошле године увео закон који забрањује псовање на културно-просветним догађајима и у средствима јавног информисања.