37 МИНУТА ЗА ИСТОРИЈУ: Две деценије од Дејтона

Правни акт споразумног карактера донешен је да би се званично прекинуо рат у Босни и Херцеговини (1992 - 1995.) и нарочито се бавио будућим управним и уставним уређењем БиХ.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995, када су споразум потписали тадашњи председници РБиХ Алија Изетбеговић, Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман после троседмичних преговора.

БиХ подељена на два ентитета

Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД-а Ворена Кристофера а поред њега, главни амерички посредници су били Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

Званично је потписан у Јелисејској палати у Паризу 14. децемба 1995, чиме је БиХ подељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију БиХ.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН-а, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОСЦЕ-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума искључиво на мирољубив начин. Југословенски парламент је 13. новембра 2002. ратификовао Дејтонски споразум.

Ниједан од тројица потписника споразума више није међу живима, као ни некадашњи међународни изасланик за Балкан и један од креатора Дејтонског споразума Ричард Холбрук.

У Републици Српској, Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговин је празник и нерадни дан, а његово обележавање регулисано је ентитетским Законом о празницима.

Тајне Дејтона

Након вишенедељних преговора, делегацијама у Дејтону је саопштено да се преговори закључују у недељу у поноћ – успешно или неуспешно – Кристофер и Холбрук су наложили америчким представницима да спакују кофере, најавили су да се телефони искључују од понедељка и почели су да сакупљају рачуне. Али, догађања тог дана показала су да све о чему су постигнути договори може пасти у воду ако се не постигне договор о мапи.

Милошевићеви уступци претходних дана, у вези с горажданским коридором и уједињеним Сарајевом, неочекивано су доведени у питање кад је он долазећи на састанак у Изетбеговићев апартман иза кауча видио врх постера који је амерички тим направио као визуелну илустрацију босанских добитака у Дејтону на којем је писало:

"Територија Федерације је повећана са 50 на 55 одсто током дејтонских преговора“.

"О, Харисе, зар ниси чуо да су је они (босански српски) идиоти срушили?"

Милошевић је плануо да не може преживети или наметнути босанским Србима погодбу у којој би добили мање од 49 посто колико им је давала контакт група. Како му не би дали разлога да се одрекне ранијих уступака, Кристофер и Холбрук су с генералом Кларком и осталима настојали су да некако обнове однос 51 према 49 посто.

У студији се описује како су Силајџић и Милошевић уз посредовање Крис Хила, који говори наш језик, седили над мапом и размењивали насеља која имају тек симболичну вредност: Милошевић је тако тражио Младићево родно место, а Силајџић историјски муслиманска места укључујући и градић са старом џамијом на шта му је Милошевић одговорио како од тога нема ништа: „О, Харисе, зар ниси чуо да су је они (босански српски) идиоти срушили?“

Изетбеговић дошао у пиџами

У њиховим преговорима направљена је пауза у два ујутру у понедјељак да се Силајџићу дају нове мапе. Након 45 минута наставили су разговоре и Силајџић је рекао како има идеју како да се српска територија прошири на 49 посто: понудио је неколико насеља у западној Босни.

Силајџић је отишао да пробуди и доведе Изетбеговића, који је дошао у капуту огрнутом преко пиџаме, а Хил је отишао да доведе Туђмана и хрватског министра спољних послова Мату Гранића пошто су Хрвати морали да дају пристанак на уступање федералне територије. Дошао је Гранић, рекавши да Туђман спава, а кад је видео договорену мапу, плануо је: „Нула, точка, нула-нула шанси да ће мој предсједник ово прихватити“.

Споразум је трајао 37 минута

Плануо је и на Силајџића што уступа "територију коју смо ми освојили“. Холбрук се окренуо Изетбеговићу и питао га шта он мисли. "Ја не могу прихватити овај договор“, рекао је тихо. "Стојим с нашим хрватским савезницима“. На то је експлодирао Силајџић: "Ја ово више не могу трпјети,“ рекао је бацајући папире на сто.

Тако је споразум трајао само 37 минута. Кристофер и Холбрук су веровали да је то тренутак кад треба да се укључи и сам председник Клинтон. Препоручили су да председник назове и Изетбеговића и Туђмана који би у жељи да Хрватска буде прихваћена на Западу могао примити Клинтонов позив с уважавањем.

У Вашингтону се саветник за националну безбедност Лејк успротивио идеји да председник зове и Изетбеговића: плашио се да би то могло оставити утисак притиска на Босанце за уступке.

Зовем вас и тражим следеће!

Клинтон је на крају звао само Туђмана и уз инсистирање на постизању споразума, рекао му: „Зовем Вас да тражим да уступите мањи проценат територије која није традиционално хрватска како би се мапа вратила на однос 51 према 49 посто“.

Туђман му је рекао како је Хрватска већ направила такав предлог и како се надају споразуму у року од сат или два.

Оно што није рекао било је да се у том предлогу траже и територијални уступци босанске стране.

Нешто након 10 сати увече, Кистофер и Холбрук су у просторијама босанске делегације оставили Изетбеговићу, Силајџићу и Шаћирбеју један сат да одлуче прихватају ли или одбијају споразум.

Треба нам Брчко!

У 11:30 Џон Корнблум је отишао по одговор код Босанаца и Шаћирбеј му је рекао како ће они прихватити споразум само под условом да добију Брчко. Корнблум је одговорио како је то нови услов и како је већ договорено да ће Брчко припасти Србима и уручио му је нацрт изјаве којом се објављује неуспех преговора.

Хил је уручио нацрт те изјаве Хрватима, који су били за карташким столом, а Туђман је питао Хила јесу ли Американци заиста спремни да јавно окриве Муслимане за неуспех преговора. Кад је нацрт изјаве о неуспеху уручен Милошевићу, он је био врло разочаран да се након свега договореног одустаје од споразума. 

„Ви сте Сједињене Државе, не можете дозволити Босни да вас овако гура у страну. Вратите се и реците им како мора бити,“ тражио је Милошевић. Око два ујутру, Американци су га оставили рекавши како су они учинили што су могли и да је на њему да покуша учинити више!

Заустављен рат

У сукобу који је трајао четири године, страдало је најмање 100.000 људи, а више од два милиона становника је расељено.

Резолуцијом 827 Већа сигурности УН-а, 1993. године је формиран Међународни кривични суд у Хагу, оформљен да би процесуирао ратне злочине почињене за време ратова на простору бивше Југославије.

За време рата у БиХ, главни град те земље био је под опсадом три године и десет месеци, чиме је постао град под најдужом опсадом у модерној историји ратовања. У опсади Сарајева страдало је више од 14.000 људи.