Од принцезе до робиње
Светски дан борбе против трговине људима обележиће се у Републици Србији 30. јула ове године, по први пут након што је установљен новембра 2013. године у оквиру резолуције „Побољшање координације напора против трговине људима“.
На нашим просторима трафикинг се први пут појавио крајем осамдесетих година, а процветао је у наредној деценији. Због вишег стандарда и окренутости Западу тадашње Југославије, Србија је првих година по правилу била коначна дестинација за жене из Источне Европе. Деведесетих ситуација се драстично променила, па је Србија постала најпре земља транзита, а онда и порекла жртава.
Најчешћи предмет трговине људима и даље су жене које се приморавају на проституцију. У првој деценији овог века, од укупно 351 жртве колико их је забележила "Астра", 311 су биле жене, а међу њима су биле чак 122 девојчице. Мушкараца, који су у последње време све чешће на мети радне експлоатације, било је 11 одсто. Поред сексуалне и радне, као облици експлоатације у Србији се јављају и принудни брак и нелегално усвајање.
Највећи број жртава заврши у ланцу међународне или домаће трговине људима.
КОРУПЦИЈА ГЛАВНИ РАЗЛОГ
До појачане трговине људима дошло је из много разлога, а једни од њих су и повећање миграције, појачана корупција међу чиновницима као и отвореност граница међу земљама.
Жртве су углавном младе девојке, а понекад и младићи који бивају пребацивани из земље у земљу добро организованим каналима.
Међу разлозима за то што је трговина људима добила тако велике размере свакако треба указати на отвореност граница и појачање миграционих токова међу земљама, несавршеност миграционих закона, корупцију међу чиновницима, не искључујући при томе ни оне земље које су дестинација миграната.
СТАЊЕ У СРБИЈИ
Координатор за борбу против трговине људима МУП-а Србије Митар Ђурашковић изјавио је да је од почетка године идентификовано 86 жртава трговине људима и да је доминантна била радна експлоатација.
Од 86 жртва 75 је била радна експлоатација - грађевински радници, а 11 случајава је била сексуална експлоатација, принуда на просјачање, принуда на брак.
У Србији је од 2000. до 2013. године, према званичним подацима, идентификовано 739 жртва трговине људима, саопштила је невладина организација Атина поводом 30. јула - Светског дана борбе против трговине људима.
Званичне статистике, међутим, како истиче та организација, још не указују на праве димензије проблема и не расветљавају положај самих жртава.
СУРОВИ ПРИМЕРИ
- Имамо страшан пример девојке из Аде, коју је, користећи њен лош материјални положај, врбовала девојка из Кикинде и одвела у Босну и Херцеговину ради сексуалне експлоатације.
- У Суботици је поднета кривична пријава против наше и држављанке Словеније, због сумње да су глувонемој девојци обећале посао чувања детета, а затим је одвеле у Италију.
- Познат је и случај малолетног Новосађанина оболелог од церебралне парализе, којег су најближи користили за просјачење.
- МАРИЈА има 16 година и живи у малом месту у унутрашњости, са родитељима и шесторо браће и сестара. Ради сезонске послове, а школу је напустила да би чувала млађу децу. Отац ју је потом одвео у Немачку код рођаке, коју није познавала. Обављала је кућне послове и бринула о двоје деце. Била је затворена у стану, а излазила је само до продавнице. Касније је сазнала да је отац имао договор са том женом да му она шаље новац сваког месеца као надокнаду за ћеркин рад.
СРБИ СВЕ ЧЕШЋЕ ЖРТВЕ ТРАФИКИНГА
Жене и деца су најчешће изложени ризику од свих облика експлоатације у земљи и иностранству, док страни држављани у Србији такође могу да буду жртве трговине људима, најчешће у циљу сексуалног искоришћавања и присилног рада.
Забрињавајуће статистике говоре да су житељи Србије све чешће жртве ове сурове трговине.
Највећи број жртава заврши у ланцу међународне или домаће трговине људима захваљујући некоме из блиског окружења. Малолетнике су чак у 13,39 одсто случајева продавали родитељи, а у 16,51 проценат то су били момци са којима су се девојчице забављале или чак биле удате за њих. Рођаци су били трговци у 6,25 процената, а пријатељи у 4 одсто случајева.
