ТЕШКА БОРБА: Њујорк спрема одбрану малих кафеа и радњи

Локални њујоршки кафеи се за опстанак боре са 280 из ланца "Старбуцкс" и са још 350 из ланца "Дункин Донат", радње које продају сендвиче су под притиском 460 из ланца "Subway", а свим малим продавницама прети опасност да колико сутра постану локали неке од банака.

Усред скока кирије за пословни простор и пропасти широко познатих малих радњи, активисти и градски одборници предлажу нову политику цена и нову стратегију склапања уговора о изнајмљивања локала за мале привреднике, да би се очувао лик града.

"За мене, лик Њујорка је оно што се ту продаје. Град трговинских ланаца не би било привлачан ни за становнике, ни за посетиоце", рекла је председница Општине Менхетн, Гејл Бревер која се залаже за промену градске политике.

"Јесте, сви оду на Тајмс сквер, али се одушеве тек када дођу у Малу Италију или у Чајнатаун - јер то је Њујорк", каже она.

Али, у граду у којем су се деценијама толико пута мењали и политика према малим фирмама, и кирије, већ само помињање спасавања малих радњи изазвало је спор између оних који осећају да је угрожена посебност Њујорка, и оних који сматрају да је промена актера трговине само показатељ деловања тржишта.

За доктора Сема Шеланског, један од врхунаца Њујорка су радње каква је "Пеарл Ривер Март" - сваштарница с робом из Кине. Али, власник те радње је недавно најавио њено затварање после 44 године рада на разним местима, јер цена изнајмљивања садашњег локала у Сохоу треба да ове године порасте са 110 хиљада долара на више од 500 хиљада долара месечно.

"Тако нестаје оно што чини Њујорк јединственим и живописним", рекао је Шелански, редовни посетилац из Колорада.

Али, за власнике и агенте некретнина, експлозиван раст привреде града који привлачи велике ланце, користи и становницима и посетиоцима, те власт не треба ни да покушава да једне штити више него друге.

"Тржиште ће диктирати да ли ће опстати 'бакина и декина' радња. Ако се умешамо, нашкодићемо привреди Њујорка", рекао је Стивен Спинола, председник градског Одбора за некретнине, главне групе власника локала.

Други одбацују такво резоновање и траже да се олакша продужавање важења уговора оних који већ изнајмљују пословни простор, да би се отежало ширење трговинских ланаца.

Власници локала на Менхетну просечно траже 94 долара за квадратну стопу (9.400 долара за квадратни метар) годишње, што је трипут више него у Сан Франциску, а и до десет пута више него у другим великим и такође посећеним градовима САД.

Велики трговински ланци се већ шест година снажно шире Њујорком и прошле године су дошли до нових 7.473 локала, те мали привредници веома тешко налазе простор за рад. Тај проблем који мења лице града, постао је толики, да се на интернету води кампања "Спаси Њујорк" (Саве NYC) уз потресне приче о затварању многима омиљених радњи и популарних кафана.

Један популаран локал с пљескавицама на Менхетну, "Биг Кникс", затворио се 2013. после 51 године успешног рада, продавница плоча и ЦД-ова "Colony Мусиц", на Тајмс скверу, после 64 године није опстала упркос огромном броју посетилаца и купаца, а кафе на Менхетну "Subway Ин" је битку с ценом кирије изгубио лане, после 78 година рада.

Градска Управа за малу привреду каже да "процењује низ могућих нових програма и стратегија" за помоћ малим привредницима да опстану под притиском цена изнајмљивања некретнина и под другим тешкоћама. Градска управа Њујорка већ им нуди беспратну правну помоћ, помоћ при добијању кредита и субвенције.

Стратегија једне породичне радње с играчкама, "West Сиде Кидс", своди се на наду да ће остати у локалу на Менхетну за који, срећом, већ 34 године кирија расте само умерено. Власница, Џенифер Бергман каже да ипак размишља о селидби, али јој се у том случају кирија вероватно удвостручила, те, "ако будемо принуђени да се се селимо, сасвим ћемо затворити радњу".