ИМА САМО 17 ГОДИНА, СВЕТ ВЕЋ ЗНА ЗА ЊЕГА: Овог српског ученика сматрају музичким чудом!
Има само 17 година, а својим талентом је већ очарао Европу.
Вељка Ненадића из Смедерева многи сматрају музичким чудом. Са само 9 година почео је да свира клавир, већ са 10 година да компонује, а до сада има бројне награде на којима би му и врсни композитори позавидели. Када се нађе међу друштвом, он постаје само један обичан средњошколац.
Жељу за компоновањем и класичном музиком у време када његова генерација ноте види само у популарној музици, Вељко није примећивао, јер како каже, тада није ни био свестан да она постоји.
Не одскачем много од друштва
Вељкови вршњаци на оно чиме се он бави гледају као на неку сасвим нормлану ствар.
- Да сам хтео да будем популаран у друштву, вероватно бих се бавио неким другим жанром. Овако не одскачем много од друштва, у том смлислу, на шта сам им ја веома захвалан. Такође, код мене у школи се не прави разлика. Сви се дружимо, од "класичара" па до "народњака". Битније је да је неко добра особа и човек, а док дођемо до музике...
- Моји родитељи су ми предложили да ме упишу у музичку школу, на шта сам ја, са радошћу, потврдно одговорио. Клавир сам почео да свирам са 9 година, а тада сам почео и да пишем прве нотне записе. За мене је жеља за компоновањем сасвим природан процес, па понекад не могу да схватим људе који свирају или предају неки инструмент а да никад у животу, бар нису пробали да нешто створе...
ОНА НИЈЕ ОБИЧНА ПОЛИЦАЈКА, ЊЕН КОМШИЛУК ЈЕ ЈОШ НЕОБИЧНИЈИ: Зову ме у три ујутру и питају...
У времену када омладина и тинејџери не мисле много о будућности и остваривању успеха, на питање шта је то што је учинило да се издвоји и посвети једном озбиљнијем раду, Вељко одговара да поред свих успеха ипак не размишља много унапред.
- Ни ја, као класичан тинејџер, скоро никад не размишљам о будућности и оствривању успеха, а оно што ме је издвојило је, наравно, компоновање које се изродило из једне неизмерне љубави према музици и потпуне преданости њој. Такође, разумевање и подршка породице, околине и професора ме је охрабрила да овај позив схватим озбиљније, да напредујем, и да се стално усавршавам.
Компоновање је као зачарани круг
И док неки данима славе своје успехе, Вељко на побране награде гледа као на нешто веома пролазно.
- Компоновање је као "зачаран круг". Уложим много труда и напора да настане неко дело, пошаљем га на неко такмичење, освојим награду (или не) и онда поново, све испочетка. Када добијем информацију да сам нешто освојио, не знам зашто, али се обично не радујем претерано (чак се људи који су у том тренутку у мојој околини више обрадују). За мене је када добијем неку нову идеју, изводим моја дела или завршим неку композицију много већа срећа од самих награда...
На питање шта је то што "проради" у њему, па настане композиција, овај млади уметник истиче да не постоји један тренутак, већ да компоновање зависи од много других ствар.
- Људи инспирацију често доживљавају као неку "паранормалну појаву". Бар код мене, она није много изражена, или можда ја уопште нисам свестан ње... Слушање друге музике ми често даје нове идеје...
Нема намеру да оде из Србије
Његова последња музичка станица био је "Фестивал словенске музике" у Москви, на коме је Вељко освојио друго место за композицију, али и одржао концест. У плану за будућност су му још увек такмичења. Без обзира на светски успех, он још увек не планира да напусти Србију.
ЖЕНА У УНИФОРМИ: Сви су јој говорили:"Боље се ти удај", а постала је најбољи полицајац у Земуну!
- Ове године ћу са ансамблом "Звуци Балкана" снимити диск за "World мусиц асоцијацију Србије" на коме су углавном моја дела и аранжмани. У плану су ми многа такмичења, махом за композицију а што се школовања тиче у плану ми је Факултет музичке уметности у Београду. Још увек немам намеру да одем из Србије, али нисам сигуран да ћу увек тако размишљати.