НИКАДА НИЈЕ ГОВОРИО О ЊОЈ: Она је Титова прва љубав, Рускиња која је са њим дошла из Сибира

И пре Другог светског рата у најужем кругу око Тита знало се да га о Пелагији није пристојно ништа питати, јер та се љубав гасила дуго и болно.

Све је почело 1920. венчањем у Сибиру. Након пет и по година које је провео као ратни заробљеник пропале аустро-угарске војске у Русији и Сибиру, Јосип Броз се у новембру 1920. вратио у новонасталу Краљевину СХС. С њим је стигла и његова млађа жена, Рускиња Пелагија Бјелоусова, у поодмаклој трудноћи. Породила се у кући Титовог оца Фрање.

Броз се запослио у браварској радионици Филипа Баума у Загребу, у Петрињској 3, а учланио се и у Комунистичку партију Југославије, која је у то време била у свом највећем успону. Посао мења 1921. када се запошљава у млину Самуела Полака у Великом Тројству, селу недалеко Бјеловара. Тамо је са супругом живео следеће четири и по године.

О брачноме животу Брозових из тог времена мало је познато, али чини се да су живели складно. Јосип је Пелагију звао 'Пољка'. Зна се ипак да им је у новембру 1922. рођен син Хинко који умире након осам дана од дизентерије, у јуну 1923. од дифтерије умире 18-месечна кћер Златица, Јосипова непрежаљена миљеница. У фебруару 1924. родио им се син Жарко, здраво и живахно дете, које им је донекле било и утеха.

Кад се блиским сарадницима, брачном пару Копинич, 1941. родило дете, млада мајка Стела пожалила се Титу како не зна да се брине о новорођенчету. Тито јој је одговорио: 'Ништа не брини, ја ћу ти помоћи. Ни моја Пелагија ништа није знала, али сам ја видео како то моја мајка ради са мојом млађом браћом и сестрама, па сам ја Жарка, кад је био беба, и купао, и повијао, и хранио.'

Почетком 1924. Броз је изабран у новоформирани Окружни комитет КПЈ за крижевачко-бјеловарску жупанију и то му даје подстицај, а јавља се и амбиција да буде организатор и предводник. То је време када почиње да се мења од мирног породичног човека у страначког активисту којем је породица на другом месту.

У слободно време Броз јури по састанцима у ближој и даљој околини. Одржава тајну везу са покрајинским руководством КП у Загребу. На сахрани партијског друга из Бјеловара држи бунтовни говор, због којег осам дана проводи у затвору. Полиција му врши претрес у стану и плени књиге, које су му нешто касније ипак враћене. 

Кад је Јосип Броз 1928. године осуђен на пет година затвора и убрзо отишао на издржавање казне, Пелагија се са сином Жарком, вратила у Русију.

Након изласка из затвора 1934. и Тито ће се убрзо наћи у Москви. У јануару 1935. Централни комитет КПЈ одлучио је да га упути на рад у Комитерну, односно у Балкански земаљски секретаријат, као референта за рад по питањима КПЈ. Тито је очекивао да ће то бити прилика да обнови односе са супругом.

Три месеца је чекао на поруку коју није добио. Највеће разочарење за њега било је сазнање да Пелагија није била брижна мајка. Изгреди и недолично понашање Жарка, смештеног у дому за децу иностраних званичника, били су разлог за велику бригу.

Жарко је имао бурну младост и живео је на ивици закона. Као војник Црвене армије у рату против Немаца изгубио је руку. Тито га је вратио крајем 1945. и син му се, врло несташно живећи у Београду, женио три пута.

Пелагија Бјелоусова се након развода с Јосипом Брозом преудала за Руса, и с њим добила двоје деце.