ТРАГИЧНИ ТРЕНУТАК У ИЗБЕГЛИЧКОЈ КОЛОНИ: "Метак ми је пролетео крај главе, а отац је непомично лежао на земљи"
Акција "Олуја" однела је многе српске жртве, а једна од потресних судбина била је и Драгана Љиљка, као и његових родитеља.
Драган Љиљак (33), одрастао је у Книну где је и живео са својим родитељима све док није почела акција "Олуја".
Већина људи је кренула у Србију тракторима, неки и пешака. Носили су све што су могли понети. Наш саговорник каже да су његови родитељи понели гардеробу и обућу, породичне фотографије које су биле у кући, и пара колико су имали у том тренутку.
"Није могло много да се понесе, јер су нам куће већ биле опљачкане и опустошене. Са наше су поскидали, чак и прозорске оквире, а у кући је остало само оно што ником није могло да послужи", прича Драган.
Трагична вожња у "првој брзини"
Избегличка колона је кренула, они су били у плавој застави 101, возили првом брзином, да се не би одвајали од колоне.
"У једном тренутку, отац је дао мајци да вози, а он изашао из аута. Знао сам да нешто није у реду, и кренуо сам за њим. Имао сам само 13 година. Отац је викао да се вратим, али ја сам желео да знам где иде и зашто се одваја од нас. У неком тренутку су се зачули пуцњи, било је језиво, чујем оца који виче да легнем на земљу, али ја сам се толико уплашио, и почео да се окрећем лево/десно, у паници", каже наш саговорник, који прича о овом догађају као да се догодио јуче, иако је прошло двадесет година.
Жеља да је отац жив надвладала страх
"Тада ми је метак пролетео поред главе. Наравно, тада нисам знао да је то био метак. Чуо сам тресак, а кад сам се окренуо, видео сам оца који непомично лежи на земљи и крвари из главе. Потрчао сам ка њему, да му помогнем некако, иако нисам ни знао како, а и толико сам био уплашен, да не знам ни како сам могао корак да направим", каже Драган Љиљак који се у избегличкој колони нашао са само 13 година током акције "Олуја".
Присећа се како су га неке жене из избегличке колоне одвукле од њега и вратиле мајци. Она се свим силама трудила да га смири, као да ни мало није изненађена тиме што се десило.
"Сада знам да су сви очекивали да ће погинути, и да су знали да морају бити јаки и због себе и оних који преживе", додаје Драган.
Жене у подруму су добиле гранату, да се разнесу да их не би силовали
"Моја тетка је са својим сестрама и комшиницама са децом данима била у подруму, са наређењем да не излазе док им се не јави. Војник који их је обилазио, првог дана им је дао гранату. Рекао им је да је активирају ако им неко упадне, јер ће их у супротном мучити и силовати, и да је боље за њих да се разнесу", прича он, додајући колико му је мучно да се присећа свих тих догађаја.
Успешан долазак у Војводину
Срећом, до тога није дошло, и сви су успешно стигли у Србију. Драганов отац је прошао јако добро са метком који га је окрзнуо, али није направио велику штету. Морали су да га оставе, болничари су га збринули одмах и пре него што су наставили даље.
"Скоро два месеца нисмо знали ништа о њему. Кад се опоравио, придружио се војсци јер је желео да се бори за своју земљу и слободу. На жалост, борио се узалуд, јер никада нисмо успели да се вратимо иако смо желели и покушавали. Кућу смо морали да продамо за мале паре, јер је на крају рата постала скоро безвредна", говори саговорник за SrbijaDanas.com, чији је живот акција "Олуја" променила.
Акција "Олуја" оставила трајне ожиљке на људе из избегличке колоне
Али последице свега су можда горе од губитка рата. Људи који су га преживели, живе са траумама и страхом, годинама су сви у његовој породици имали ноћне море. Нису се осећали сигурно ни у једном тренутку.
"Отац је почео да бије мајку и мене, и на крају су се развели", каже он.
Додаје да су сад сви куд који мили моји, без жеље и наде да ће икад више водити нормалан зивот.
