Три гласа са Балкана

Биља Крстић из Србије, Алмира Медуњанин из Босне и Херцеговине и Тамара Обровац из Хрватске певаће у свечаној Сали бриселског Центра за лепе уметности (Бозар), на истом подијуму где је амерички председник Барак Обама држао говор током своје недавне посете Бриселу.

Овај догађај је утолико занимљивији јер њих три, свака на свој начин, негују традиционалну музику којој приступају на иновативан начин: Крстић најчесће пева изворне српске песме, Медуњанин севдалинке, а Обровац интерпретира шаролике истарске мелодије.

Њих три су се често сретале на музичким фестивалима широм Европе, али досад никада нису одржале заједнички концерт.

“Сви наши пређашњи сусрети су водили ка овоме”, каже Тамара Обровац у разговору за Танјуг.

Алмира Медуњанин додаје да је Брисел, као седиште Европске уније, идеално место за заједнички наступ.

“На жалост, ниједна од наших земаља се не може похвалити баш ничим вредним осим културом и евентуално спортом”, каже она, подсећајући на високу стопу незапослености и лошу економску ситуацију широм бивше Југославије.

Илустрација овог става је да ниједна од три певачице није добила никакву институционалну подршку од матичне државе.

“Одрасла сам у бившој Југославији и мени су све песме са тог простора пођеднако драге”, додаје Крстић. “Волим начин на који се те наше традиције преплићу и допуњују”.

Све три кажу да их помало нервира што западна публика од уметника са Балкана очекује да изгледају егзотично и да се понашају у складу са стереотипима.

“Не пада ми напамет да на сцену изађем у димијама, довољно је егзотично што певам на свом језику”, каже Медуњанин која је, између осталог, организовала представљање музичара са Западног Балкана на отварању Олимпијских игара у Лондону прошле године.

“Волим да певам у ономе у чему се удобно осећам, тако да бих најрадије изашла на сцену у пиџами кад бих могла”, додаје Крстић уз смех.

Она истиче да постоје заједничка емоција која повезује музичке традиције са Балкана, без обзира да ли се ради о севдалинкама, македонском мелосу или српској изворној музици.

“Неко то може да пореди са португалским фадом, али мени је ово наше лепше”, каже она.

“Ја увек кажем дас мо ми преблизу Западу да бисмо били егзотични, а предалеко да би били препознатљиви”, додаје Обровац.

Још једна ствар око које се све три деле је љубав према џезу, чији су елементи уткани у њихове интерпретације традиционалне музике.

Вечерашњи концерт у Бозару је потпуно распродат, што нимало не изненађује певачице, које планирају да и убудуће наступају заједно у главним градовима бивше Југославије.

“Људи су жељни те некакве нормалне приче и позитивне енергије, поготово људи са наших простора црне жучи и јада”, указује Медуњанин.

“Сви ми носимо неке ране, а ако их је икако могуће залечити, онда је то кроз два сата лепе музике која је сваком под кожом, хтео то да призна или не”, каже она.