Тржиште Србије лидер у иновацијама
Београд -- Србија је међу првим земљама у региону централне и источне Европе и прва на Балкану која је увела бесконтактну технологију плаћања.
А од 1. јула, сваки нови ПОС терминал имаће и ову опцију, најавио је извршни директор Мастеркарда за тржишта Балкана Артур Туремка.
"Тржиште Србије је једно од регионалних лидера у области иновација. Прихват бесконтакних плаћања постаје стандард у Србији од 1. јула ове године за нове ПОС терминале, а од 1. јула 2018. сви, па и они већ постојећи мораће да имају и ову опцију", рекао је он новинарима говорећи о иновацијама у области платних услуга.
Овакав вид плаћања, како је рекао, брз је и идеалан за велике трговинске ланце и трговце који пружају брзу услугу - до малих, локалних трговаца.
"Практично је за купце и за трговце. Трансакције се обављају за свега пар секунди прислањањем картице на читач на каси. Плаћања су заштићена чип технологијом и није потребно уносити ПИН код за износе мање од 1.500 динара", објаснио је Туремка. Он је напоменуо да искуство Мастеркарда показује да кад људи једном почну да плаћају бесконтактно, никад се не враћају на традиционална плаћања.
Туремка је навео и да су, следећи пример Србије, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија и Црна Гора имплементирале бесконтактна плаћања, а све већи прихват ове платне методе је илустован у Бугарској, која је почетком године имала европску премијеру ове услуге у такси возилима.
Менаџер за јавну политику у Мастеркарду Катарина Какаликова изјавила је да је овај вид плаћања фаза која претходи имплементацији мобилних плаћања.
"Са процентом пенетрације мобилних телефона у Србији од 130 одсто 2014. године, што је више у односу на светски просек од 93 одсто, тржиште Србије је добро припремљено за инфраструктуру за мобилно плаћање", рекла је она.
Какаликова је нагласила предности које напредне мобилне технологије доносе владама и економији земаља уопште, као и потрошачима, трговцима и банкама. Највећа предност је, како каже, гаранција да ће и трговац и потрошач бити исплаћени, односно да ће у случају крађе картице и превара, трговцу роба свакако бити плаћена, а и потрошач је заштићен.
"Гаранција плаћања значи да ако је картица украдена, трговац свакако има гаранцију да ће му роба бити плаћена. Не губи новац ни потрошач јер ће му банка исплатити новац. Зато би сви требало да се осећају комотно и заштићено када користе картице", рекла је она.
Какаликова је такође нагласила и потребу за позитивним законодавним оквиром како би се поспешио даљи напредак. Туремка је у том смислу похвалио Народну банку Србије због Закона о платном који је већ усвојен, али ће у пуној примени бити од 1. октобра ове године.
"Тај Закон српско тржиште чини либералнијим, па компаније које имају везе с плаћањем могу успешније да воде своје послове. То је добра порука за тржиште јер га отвара и омогућава много нових и иновативних производа", рекао је он.
Према његовим речима, очекује се да ће се у наредних пет година област плаћања променити више него у претходних 50. Говорећи о ширем региону централне и источне Европе, он је рекао да иновације Мастеркарда укључују и Мастерпас.
"За сада је ова услуга лансирана у Пољској и Чешкој и представља једину дигиталну платформу на свету која елиминише потребу за уношењем информација о плаћању и достави приликом сваке куповине, чиме се процес плаћања са било ког уређаја поједностављује и убрзава", рекао је он.