Турци по први пут бирају председника (ФОТО)
АНКАРА - У Турској се одржавају историјски избори на којима ће се председник државе, по први пут, бирати на директним изборима. Главни кандидати за шефа државе су лидер владајуће АК партије и актуелни премијер Турске, Тајип Реџеп Ердоган, затим Еклемедин Исаноглу који је заједнички кандидат Републиканске народне партије (CHP) и Националистичког покрета (МХП) и Салахатин Демиртас, лидер Народне демократске партије.
Закон о председничким изборима који је прихваћен и ступио на снагу 20. јануара 2012. године, одредио је да се следећи председнички избори одрже током 2014. уместо 2012. године, и у року од 60 дана пре краја седмогодишњег мандата актуелног председника Турске, Абдулаха Гула, који ће бити последњи председник Турске који је изабран посредно, од стране парламента. Наиме, према претходом уређењу, шеф државе је биран најмање двотрећинском већином Велике турске народне скупштине, познатије као “Меџлис”.
Изборна кампање сва три кандидата углавном је била усмерена ка најновијем сукобу у појасу Газе, мировном процесу са побуњеницима PKK-a (Курдистанска радничка партија), протестима у парку Гези као и корупционашком скандалу у Влади, који је избио 17. децембра 2013. године.
Владајућа АК партија, која је на власти од 2002. године, владала је дуже од било које друге Владе, откако је земља увела вишепартијски систем демократије 1950. године. Такође, премијер Реџеп Тајип Ердоган владао је Турском дуже него било који други демократски изабрани лидер. Он је такође фаворит за победу на првом директном председничким изборима у Турској.
Од почетка кампање, критичари га оптужују да користи свој положај премијера како би победу осигурао. Не престаје да доминира медијском сценом, често осуђујући своје противкандидате на “медијски мрак”. Због тога је Медијски савет земље опоменуо државни сервис Турске (“ТРТ”) због неједнаке заступљености осталих кандидата. Штавише, сервис је претио да ће потпуно избацити кандидате из програма ако наставе да критикују државни канал. Због тога је сервис више пута оптуживан да спроводи пропаганду премијера Ердогана. Одговорајући на оптужбе, званичник Владе је рекао да изборни закони који регулишу равноправно спровођење кампање и забрањују коришћење државних ресурса у те сврхе, ступају на снагу тек 10 дана пре почетка избора. На ову и сличне тактике владајуће партије реаговао је и ОЕБС.
Премијер Ердоган, вешт говорник, који јавно доминирао турском политичком сценом већ више од 10 година, свакако ужива много већу популарност од својих ривала: Еклемедина Исаноглуоа, новајлија на политичкој сцени, који је подржан од стране неколико опозиционих странака, и Селахатина Демиртаса, амбициозног младог Курда. Већина предвиђа Ердоганову победу, међутим, кључно је питање да ли ће освојити апсолутну већину већ у првом кругу или ће морати да се иде и у други круг избора 24. августа? Слоган његове кампање био је “Демократија, просперитет и престиж на путу ка новој Турској”.
Еклемедин Исаноглу је кандидат којег су предложиле опозициона Републиканска народна партија (CHP) и Националистички покрет (МХП), одлука коју су многе присталице CHP-a осудиле због његове бивше улоге Генералног секретара Организације за исламску сарадњу. Сматрају да је то организација којој недостају неопходни “секуларни и кемалистички идеали” које партија заступа, због чега су сумњали у његову “компетентност” да заступа програм опозиције.
Како би одговорио на “политичку хајку” која је настала око “недостатка ових идеала”, Ихсаноглу је једном приликом изјавио да он лично сматра Мустафу Кемала Ататурка за "националног хероја" и да је често бранио секуларизам Турске у својим књигама и научним радовима.
Слоган његове кампање био је "Екмеледин за хлеб”. Током кампање затражио је објашњење власти зашто штампају 18 милиона гласачких листића виша него што има регистрованих бирача. Том приликом је изразио забринутост "да (листићи) неће пасти у погрешне руке" и на било који начин утицати на изборни резултат.
Када је реч о конфликту у Гази, био је оптужен да заступа неутралност Турске што је одлучно одбацио уз опаску да “не може бити неутралан између окрутности и потлачености”. Позвао је Палестину да свој случај изнесе пред Међународни кривични суд.
Селахатин Демиртас је своју кадидатуру објавио 30. јуна испред Народне демократске партије (ХДП). Овај 41-годишњи Курд је своју кампању усмерио на мировне процес Владе са курдским побуњеницима. Оптужио је владу премијера Ердогана да није учинила довољно да усвоји обећане законе, и да ће процес пропасти уколико АК партија не учини довољно да се осигура трајан мир на југоистоку земље. Средином јула је представио план који ће покушати да оствари у току мандата, ако буде био изабран. Предложио је да Министарство вера (Дијанет) буде распуштено, да се обавезна веронаука у школама избаци и да Алеви богомоље добију национална признања. Такође је предложио увођење "Народног парламента", који би обухватао и омладинске парламенте, чиме би се повећала заступљеност младих људи.
Ургирајући усвајање новог Устава, Демиртас је истакао потребу да се прекине, без одлагање, незаступљеност различитих култура, језика, раса и веровања у парламенту, како би се обезбедила националана стабилност. Његов слоган у кмапањи био је “Замислите председника...” који је често био праћен паролама “који не дискриминише”, “који уједињује”, “који постиже мир” и “који је демократичан према свима”.
Предстојећи избор за председника неће утицати само на домаћу сцену Турске већ и на регион (нпр. близак однос Ердогана са Азербеџаном, који је на прагу новог рата са Јерменијом око Нагорно-Карабаха) али и на важне спољне савезнике Турске, попут Сједињених Држава. Турска је ипак најстабилнији и најјачи амерички партнер у региону и чланица НАТО савеза. Стабилна и економски здрава Турска може да буде нека врста регионалног сидра за сарадњу, међутим Турска која је прожета политичким сукобима или усмерена ка “максимизирању својих ауторитарних и грандиозних тенденција”, не може бити фактор мира, стабилности и сарадње у свом регионалном безбедносном комплексу.