У селу Млачиште рођена прва беба после 38 година
Александар Савић, двомесечна беба рођена у црнотравском селу Млачиште, права је сензација, јер се овде пуних 38 година није видела пелена, бенкица ни звечка.
Иако су почели буквално ни од чега, његови родитељи Далибор и Оливера сигурни су у исправност одлуке да заједнички живот започну у планини на 1.200 метара надморске висине. У старој кући од блата, до које се долази лошим земљаним путем, живот није нимало лак, али Савићи су срећни јер су у Млачишту добили оно што се не може купити новцем – мир за којим су жудели. Све што немају верују да ће стећи. Рада се не боје, а умор брзо прође при погледу на Ацу, који је весела и напредна беба.
“Ако се двоје воле могу да одоле свим искушењима које доноси планина. Наша љубав је јака и надамо се да ћемо остварити све планове. Прикупљамо и прерађујемо плодове природе којима је овај крај веома богат, а намеравамо да почнемо да се бавимо сточарством”, причају Оливера и Далибор у кухуњи свог новог дома.
За прикључење струје није им претекло новца. Ваљало се припремити за зиму када снег, и на месец дана, одсече село од света. Спремљене залихе хране чувају се на старински начин, у наћвама, дрвеном сандуку са поклопцем. Нема телевизора, купатила, ни веш-машине, а воде има само на чесми у дворишту. Најлепша од три собе у кући старој близу стотине година, коју је Савићима са шест хектара ливада, пашњака и шума оставио Славољуб Радивојевић из Ниша, мирише на бебу. Изнад “скоцканог” кревета, јер Аца нема креветац, на канапу висе прве његове играчке, пише Телевизија Србија.
“Било би лепо да има креветац, али ускоро ће му више недостајати крава, јер овде нема радње до које може да се оде по млеко”, каже Далибор.
Њега мучи и то што није успео да изоре ливаду како би засадио дивљу боровницу. У млачишту, са више од стотину кућа, али ни у околним селима, нема трактора ни стоке која би му у томе помогла.
“Трактор би нам мноог олакшао живот . Могли бисмо да радимо на њиви, а Далибору би послужио и за рад у шуми. То би нам донело нове приходе па бисмо све остало лагано стицали”, каже Оливера.
У селу су остали углавном стари људи па је мало оних на чију помоћ могу да се ослоне. До првог асфалта има 20, а до првог педијатра 70 километара. Међутим, Савићи ниједном речју не показују да им је тешко и обоје вредно раде и обнављају дом који су по доласку из Владичиног Хана затекли укоровљен.
“Када смо видели кућу пуну прашине и паучине, за коју смо знали да ће бити наша, добили смо неописиву снагу и радили дан и ноћ да створимо услов за живот. Некада су људи тако почињали па можемо и ми. Сада када је на свет дошао наш мали анђео само је небо наша граница”, закључују они док Аца показује да је здрава и задовољна беба.
Савић је шеста овогодишња, али и једина беба рођена у удаљеним планинским селима Црне Траве. У општини са мање од 2.000 становника годишње се у просеку рађа од пет до осам малишана, а прошле године је на свет дошло само двоје деце. Далибор је дете разведених родитеља који од малена обилази ова брда и скупља дивље плодове и лековито биље. Чим је завршио основну школу одлазио је у надницу и радио разне послове, а ванредно изучио руковање грађевинским машинама.
Погледајте и: У нултом минуту испушта крик како би активирала плућа, а већ у 18-ом је у дубоком сну Шта је слађе од бебе? Па беба на леду! (ВИДЕО)