УКРАЈИНА НА РАСКРШЋУ: Пропаст или стабилност?
Дан одржавања парламентарних избора представља одлучујући дан за Украјину. Први избори након збацивања Јануковича са власти велика су прекретница за Украјину. Могућност стабилизације политичког система зависи од одлуке грађана, а у питању је и сам опстанак државе.
Владајућа коалиција и седми сазив Врховне раде распао се 25. августа када је Петро Порошенко распустио парламент и најавио нове парламентарне изборе. Разлог томе, како је украјински председник образложио, јесте што владајућа коалиција подржава свргнутог председника Виктора Јануковича, али и то што већина Украјинаца жели нови парламент, а све у циљу оснивања прозападне коалиције.
Партија региона је била највећа странка у Врховној ради и залагала се за одбрану права руске мањине у Украјини, а највећу подршку има у Новорусији. За разлику од проруске оријентисаности Партије региона и подржавања бившег председника Виктора Јануковича, Порошенко тежи оснивању прозападне коалиције. Партија региона одлучила је да не учествује на изборима због недостатка легитимитета, јер скоро седам милиона бирача неће моћи да гласа.
450 посланика бираће 30 милиона регистрованих бирача по "мешовитом" систему. Половина посланика бира се по пропорционалном систему са појединачних партијских листи, а половина из појединачних изборних јединица. Претпоставља се да ће 30 места остати непопуњено због ситуације на Криму и Донбасу.
Немири у Украјини, отпочети масовним протестима, трају пуних десет месеци, а прерасли су у револуцију. Масовни нереди, свргавање председника, референдум на Криму довели су до незапамћеног броја жртава и ситуације каква се још није догодила у Украјини.
Избори извесно неће бити одржани на Криму и региону Донбаса. У Луганску и Доњецку заказани су избори за 2. октобра, иако је Порошенко донео нови закон о специјалном аутономном статусу источних региона Украјине. Становници проблематичних регија кажу да су превише заокупирани насиљем да би бринули о томе што не могу да гласају. Не говоре о изборима, већ брину само о томе да се рат заврши.
Упркос потписаном примирју, ватра се још увек размењује. Готово непрестано гранатирање доводи у питање могућност одржавања избора у поједним местима, чак и у оним који су у потпуности у украјинским рукама.
Полиција и војска ће бити на опрезу, јер се зна да постоји шанса да напад поремети изборе. Иако се страхује од могућег поступка до дестабилизације избора, шеф администрације Кремља Сергеј Иванов тврди да ће избори бити признати, јер је жеља Русије нормална и цивилизована Украјина. Претпоставља да ће се Украјина на тај начин вратити на прави пут.
Према анкетама највећи број гласова 30 до 34 одсто однеће блок Порошенка, који је замислио да окупи широк спектар људи. На другом месту према гласовима је Радикална странка националисте Олеха Љашка са 11 до 14 одсто, а на трећем Отаџбина бивше премијерке Јулије Тимошенко.
Анкета ће вероватно ојачати положај Порошенка, али се сматра и да ће продубити јаз који постоји између украјинских снага и проруских побуњеника.
Док се једни плаше могућих напада и тешке сутиације, други се радију што ће по први пут имати прилику да изаберу партију која није вишегодишња владајућа странка Јануковича. Да ли ће држава опстати након ових избора и пронаћи пут до мира и стабилности или ће се тиме изазвати нереди који ће погоршати тренутну ситуацију остаје да се види. Двадесет девет партија предало је своје изборне листе, а предвиђен рок за формирање већине је месец дана.