ДА БИ ОДРАСЛО ЈЕДНО ДЕТЕ, ПОТРЕБНО ЈЕ ЧИТАВО СЕЛО: Ова школа је то "село" за децу са посебним потребама (ФОТО)
Лара, Павле и Никола су ученици школе "Сава Јовановић Сирогојно". Осим што уче српски, математику и музичко, они се такође труде да науче да се самостално сналазе у животу. Као у изреци: "Да би одрасло једно дете, потребно је читаво село", свако дете има посебан третман у овој школи.
У школи “Сава Јовановић Сирогојно” у Земуну влада сасвим обична радна атмосфера: тишина због часа који је у току, на зидовима цртежи првака и другака, у ходнику бројни пехари са спортских такмичења. На сваком ћошку дечији радови и прва помисао је да иза њих стоје прави мали надарени уметници. Међутим, ти уметници разликују се од друге деце, али не само по свом невероватном смислу за креативност. Реч је о деци са сметњама у менталном развоју.
"Написао сам 'месец' и 'цвет'", изговара радосно ученик четвртог разреда оболео од аутизма показујући на своју свеску. У сваком одељењу је по 6 до 7 ученика и о њима брину по два наставника.
Са децом ради неколико стручних тимова и укупно 55 радника: дефектолога, вероучитеља, психолога, педагога, медицинских сестара, наставници предметних вештина, као и социјалних радника. Међу 143 ученика, колико похађа школу, јесу и ромска деца. Деца најмлађег узраста имају највећи степен ометености, док они који су у 7. и 8. разреду лакши случајеви. Школу похађају деца узраста од 6 до 17 година, мада има и старијих. Школа има неколико подручних одељења, у Сурчину, Баточини, Добановцима и Јакову.
- Они су веома осетљиви, знају, читају мисли, ако ви пођете према њему са дозом сажаљења нема шансе да успоставите било какав контакт. Они то осећају, хоће да их поштујете као личност. Оно што знају потребно је да им стално потврђујете, да их прихватите какви јесу и тако почиње заједничка сарадња и поверење - објашњава директор специјалне земунске школе Салим Горанац који ову врсту сарадње и поверења гради већ 24 године.
- Свакодневно имам контакт са том децом, сваком ученику знам име, свако јутро се поздравим са њима - додаје Горанац док објашњава како је радити са децом са посебним потребама. И заиста, деца га воле. Обрадују се када га виде на вратима учионице где цртају, пишу, праве најразличитије фигуре од глине или раде на неким другим предвиђеним активностима.
За свако дете постоји индивидуалан план рада. Школа ради по редовном програму, као свака друга основна школа, али се онда тај програм прилагођава сваком детету појединачно и на тај начин, прави план за свако дете.
Освојили су бројне награде на многим такмичењима, цртају боље од већине ђака у редовним школама, праве најразличитије облике од глине, али незгодна ситуација, и нажалост уобичајена, настаје онда када некоме од њих наиђу критични минути.
- Павле, на пример, има типичан аутизам, па с времена на време добија напад агресије и почиње да се повређује. У таквом тренутку стављамо га на струњачу, помилујемо га, радимо са њим психомоторну вежбу дуж кичме како би се смирио. Друга опција је да га неко од нас изведе да прошета како се група не би узнемирила - објашњава учитељица Марија Славковић.
Са сваким дететом се ради темељно. Пре свега се успоставља добра сарадња са родитељима, јер ученици у школи бораве сваким радним даном од 9 до 5. Родитељима се преноси шта је дете радило у школи, али се од њих такође очекује да кажу како је дете провело остатак дана и да ли је било неких промена.
Случајеви су такви да су непредвидиви. Чак и када се чини да држе све под контролом и да су ствари нормализоване деси се непредвидива ситуација на коју, сва срећа, успе правилно да се реагује.
- Пре неки дан је један ученик имао први епилептичан напад док га је наставник физичког водио у салу. Ни његови родитељи нису знали да има епилепсију. Само је пао. Звали смо наравно хитну помоћ која га је одвезла и збринула. Чак ни на снимку нису могли да виде да има неки поремећај... Тешко је, уопште радити у настави, а камо ли овде. Изазован је то посао и тежак, али веома обогаћује и оплемењује. То је посао који ме испуњава - прича Горанац.
Њихов основни циљ је успостављање радних навика и социјализација деце. Пре свега је најбитније да деца стекну основне хигијенске навике, да науче сама да перу руке, умију се, да се сами хране и томе слично. Половина ученика је оспособљена за обављање ових активности уз нечију помоћ.
Битно је да се деца која имају проблеме ове врсте, а уписани су у редовне школе, доведу овде, јер, како сматра директор, она су изложена неприхватању и одбијању од стране друге деце, па се тако постиже само да се повуку у себе и затворе.
Школа "Сава Јовановић Сирогојно" је оформила мобилни тим чији чланови посећују децу у редовним школама и када препознају гранични случај, родитељима препоручују да своје дете препишу у њихову школу. Проблем настаје онда када родитељи почну да одбијају сарадњу, јер не желе да прихвате чињеницу да њихово дете није способно да прати редовну наставу, чак и онда када се дете пронађе и уклопи у систем ове школе.
- Деца се, када дођу овде, одлично снађу. Када их питате да ли им се више свиђа тамо или овде, сви кажу овде, јер, једноставно, свако нађе своје. Родитељима је дата лажна нада да дете могу да упишу где год они хоће, па прво негирају да им дете има проблем. Ја им кажем: "Нема проблема, дођите да видите како ми радимо и доведите дете". Дете кад први пут дође оно налази своје друштво. Прошле године нам је тако дошао Димитрије. Родитеље, који су га чекали у ходнику почео је да гура: "Идите, идите, ја остајем овде" прича Горанац.
Деца након завршене основне школе имају могућност да упишу специјалну средњу, они са лакшим сметњама у развоју могу да изуче неки занат попут фризера или кројача, док неки успеју након неколико година да заснивају породицу и постану родитељи.
- Скоро нам је била Надица, била нам је ученица пре шест година, ја сам јој био одељенски старешина. Уписала је дете код нас. Удала се, једно дете има, друго је на путу - прича директор.
Из разреда у разред све су способнији. Кад заврше школу са собом носе бројна знања и вештине, али се и даље разликују од друге деце. Ипак, многи успеју да оснују своју породицу и донекле функционишу као други. Када се са њима ради, све се може, што већ годинама успешно доказују наставници ове школе, који им поред основних вештина, знања и навика пружају потребну љубав и поверење, у шта су нас, без сумње, уверили.