ОВА ДЕЦА ЋЕ НАЈВИШЕ ИСПАШТАТИ: Ко ће најгоре проћи са уписом у четворогодишње школе?
"Ако је праг знања 50 бодова то значи да практично са нулом на испиту могу да упишу четворогодишњу школу сви одлични ђаци", рекла је председница Уније синдиката просветних радника Јасна Јанковић за SrbijaDanas.com.
Са одлуком министра просвете да се од наредне године ученици са мање од 50 бодова неће моћи уписати у четворогодишње школе нису се сви сложили. Међутим сложили су се да се мора радити на унапређењу и квалитету образовања.
Наиме, систем би подразумевао да се подигне праг знања у основној школи, тако да је потребно да се у школи стекне 49 бодова и да се освоји још један поен на било ком тесту на пријемном испиту.
Из министарства кажу да је такав систем урађен на основу анализе овогодишњег уписа и претходних уписа, односно како су се ученици уписивали и с којим бројем бодова.
"Дакле потребно је имати 49 поена и било који поен из било ког од три теста и добили смо резултат да се мали број ученика не би уписао у четворогодишње образовне профиле. Овај праг није превише селективан, а њега треба по мало подизати. Ово истаживање било је крајње осетљиво и пажљиво и није уопште превише селективно, а ипак је порука да морате имати одређени број бодова, бар један поен од 30 могућих", кажу из министарства за SrbijaDanas.com.
Међутим, председница Уније синдиката просветних радника Јасна Јанковић каже да се слаже да је потребно радити на томе да имамо квалитетније образовање и да се подиже праг знања, али да је то потребно урадити са пријемним испитом.
Проблем: критеријум оцењивања
Јанковић каже да је овакав систем, подизање прага знања на пријемном испиту, потребан јер се суочавамо са неуједначеним критеријумом оцењивања.
"На пример нешто што је код мене оцена 3, код некога је двојка или четворка. Дакле прво морамо да усагласимо критеријуме, а то је врло тешко зато што морамо кренути од усаглашавања различитих других ствари па тек онда доћи до критеријума у оцењивању. Морамо наћи неки модус да управо тај праг знања на пријемном испиту нама буде улаз за гимназије, четворогодишње школе, па ко ту не буде могао да се упише онда иде на трогодишње", објашњава Јанковић.
"Ако је праг знања 50 то значи да практично са нулом на испиту могу да упишу четворогодишњу школу сви одлични ђаци. Оно за шта се ми залажемо јесте праг знања на пријемном испиту, дакле хоћемо праг у тих 40, а не укупно", рекла је Јанковић.
Она је рекла да се предлогом министра неће ништа променити, већ да ће све остати као раније.
"Дакле, уколико желимо квалитетније образовање, поставићемо стандарде на пријемном испиту, а ово овако је на неки начин било и до сада, јер сви одлични ученици без обзира на пријемни испит су могли да се упишу где хоће зато што су имали велики број бодова који су носили из школе", завршава Јасна Јанковић за Srbijadanas.com.
Професорица једне основне школе у Београду мисли да је праг од 50 бодова добра идеја, међутим то ће створити нови проблеме.
"Граница увек мора негде да се подвуче. Али то повлачи друге проблеме. Наставници су ионако под великим притиском родитеља и директора због оцена. Сада ће ти притисци бити јос већи", каже ова професорка која је желела да остане анонимна.
А шта је са онима којима фали само један поен?
Поставља се питање шта уколико неко треба да наследи породичан посао, а зафали му бод за жељену школу. Да ли је поштено да изгуби могућност да се школује у одређеном правцу због једног поена.
"Ако неко жели да наследи породичан посао,онда нека се и квалификује за то. Увек ће фирму моћи да наследи и запосли квалификоване људе. Мислим да ми и пропадамо зато што нико није на свом месту. Међутим, ако неком зафали тај поен, невезано да ли има породичан посао, можда бих му дала шансу у другом кругу“, завршава професорица за SrbijaDanas.com.
У сваком случају, потребно је да будући средњошколци "загреју столицу" и да се знањем изборе за своје место у школама. Тиме ће испунити своје жеље и осигурати своју будућност, јер на крају знање се увек исплати.