Упознаје необичне расе паса: Риџбек

Ови пси су припадници древне расе која је сачувана до данас. Годинама је риџбек важио за најбољег ловца - неустрашиво је хватао плен и вешто излазио на крај с крупном дивљачи без помоћи човека. Коришћен је у лову на антилопе, леопарде, лавове, чак и на слона, носорога и бивола. Ови пси, развијени у суровим условима, су поред лова имали и задатак да чувају пустињске логоре, па су се борили и са хијенама и шакалима, пише životinjsko-carstvo.com.

Риџбек је веома издржљив. Код њега је и данас присутан снажан ловачки инстинкт, а има и одличан њух и снагу. Најпознатија је њихова способност у лову на лавове. Само перфектно развијен пас може да издржи тешке услове јужноафричке пустоши, где су велике температурне разлике, а овај пас је у стању да издржи без воде и више од 24 часа.

По природи, риџбек је миран, ретко лаје и уравнотежен. Дружељубив је, одлично се слаже са децом и осталим члановама породице, чак и са другим љубимцима. Грациозан је упркос снажном и мишићавом телу. Лако се васпитава и веома је послушан па се одазива на команду и са веће удаљености. Веома је поуздан чувар и није му потребна посебна обука, јер има веома изражен инстинкт за чување `сопствене` територије. Тешко се прилагођава градском животу и неопходно му је доста кретања.

Бушмански риџбек је висок око 40 цм и тежак око 35 кг. Нећете га видети на изложбама, јер још живи само у дивљини. Важи за најбољег ловца на свету, али пошто Бушмани не продају своје псе, у питање се доводи очување расе јер их је све мање. Бушмански риџбек, на пример, стиже шакала као од шале. Лаје изузетно ретко, а према древном бушманском обичају, када остављају старце на самрти саме у пустињи, уз њих увек остаје и овај пас.

Родезијски риџбек је висок од 63 до 68 цм. Глава му је дуга са снажним чељустима и пљоснатим челом. Њушка је црна или тамно смеђа, у зависности од боје длаке. Очи су боје ћилибара или смеђе, оивичене су тананом црном линијом. Уши су средње дужине, високо постављене, ношене уз главу. Тело је снажно, са дубоким грудним кошем, као код хртова и одличном мускулатуром. Длака је кратка и сјајна, а боја варира од пшенично жуте до боје рђе. Веома је брз. Пожељно је да други крај повоца придржава неко снажнији, јер ово није пас "перо" категорије па вас може одвући у шетњу где год пожели.

Тајландски риџбек има длаку загасито сиве боје па је ивица на леђима код њега упечатљивија. Док је за родезијског риџбека стандард веома строг у описивању облика ивице, висине, тежине па и боје длаке и маске на глави, код тајландског пса се прихвата свакакав облик ивице. 

Фу квок је добио име по острву у Тајландском заливу које припада Вијетнаму. Први подаци о раси датирају још из 1891. када су први пут представљени на изложби у Француској. Њихова длака је глатка, златно црвене боје. Ови прелепи пси, средње висине, имају високо постављене, усправне уши, са благо заобљеним врховима, а реп је карактеристично завијен над леђима. Језик им је тамноплаве боје, какав има још само кинески пас чау-чау.

Хахоава живи у Африци где га је још средином претпрошлог века легендарни енглески истраживач Дејвид Ливингстон описао у свом дневнику. Афричко племе Хотентота је познато као једно од најпримитивнијих људских група на планети, а њихов данашњи начин живота не разликује се много од живота њихових предака који су живели и пре 10 000 година. Они су, заправо, користили за лов ове тихе ловце и сачували их до данашњих дана у оригиналном облику.

Басенџи је веома редак и цењен пас. И данас се користи у лову на мање врсте антилопа и огромне тропске пацове који се сматрају за деликатес у џунглама Конга и Анголе. Познати су по изузетном њуху, па су у стању да осете дивљач и на удаљености од 80 до 100 метара.