УСКОРО РАСПАКИВАЊЕ ДЕЈТОНА: Да ли ће БиХ преживети?
Милорад Додик је изјавио да британска администрација и Брисел, заједно са званичним Сарајевом, покушавају да промене Дејтонски споразум на ком почива Федерација, а да у ту сврху користе европски пут Босне и Херцеговине.
"Босна не би преживела распакивање Дејтона", поручио је председник Републике Српске Милорад Додик.
Вето који је Русија уложила у Савету безбедности Уједињених нација а који се односио на доношење резолуције о Сребреници неки посматрају као битку добијену уочи "рата" који тек треба да уследи на јесен када на дневни ред дође разматрање резолуције поводом 20 година од Дејтонског споразума.
"Чуо сам за ту могућност, али још увек нико није спреман да о томе отворено говори", рекао је Спутњику Милош Шолаја, професор међународног права на Факултету политичких наука у Бањалуци.
"Ако би до тога и дошло, циљ би био централизација БиХ, а мислим да је то немогуће. Геополитички односи су такви да не верујем да би Русија пристала на то, поготову после овог резултата са британском резолуцијом о Сребреници", наводи он.
Споразум из Дејтона никада није ратификован у парламенту Босне и Херцеговине и једини је "чувар" Републике Српске, којим је 1995. године, потписом Слободана Милошевића, Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића, окончан грађански рат у БиХ, а на конто кога су формирана два конститутивна ентитета — Република Српска и Федерација БиХ.
У БиХ, Дејтонски споразум никада није службено преведен нити је ратификован у парламенту. Никад није објављен ни у Службеном гласнику БиХ. На преговорима у Дејтону није прихваћен ниједан предлог босанских Срба од три кључна захтева Пала — подела Сарајева, излаз на море и коридор од 20 километара код Брчког.
Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић је, упркос противљењу тројице чланова преговарачког тима са Пала, потписао документ којим је подручје Брчког стављено под међународну арбитражу, а Сарајево остало јединствен град. Излаз на море се у документима из Дејтона не помиње.