САМИТ У БЕЧУ: Решавају се битна питања западног Балкана!

Самит, који окупља лидере региона и ЕУ, отворио је аустријски канцелар Вернер Фајман, који је истакао је да Аустрија са земљама западног Балкана има веома блиске економске и друштвене везе које су, како је оценио, веома добре и које су временом напредовале.

"Поверење је кључни чинилац у овој блиској сарадњи. Морамо да учинимо шта можемо како бисмо изградили стабилне и поуздане економске услове и друштвене односе", рекао је Фајман и захвалио свима који су иницирали данашњи самит и онима који, како је рекао, овим тешким временима инсистирају на идеји да је регион јединствен.

Самит у Бечу дао је и прве резултате - аустријски вицеканцелар и министар привреде Рајнхолд Митерлене најавио да ће ЕУ државе Западног Балкана подржати са 600 милиона евра за енергетске, саобраћајне и железничке пројекте.

Пакет подршке предвиђен и за аутопут Ниш-Приштина-Драч

Митерленер је пренео новинарима да је потврђено 24 пројеката, који ће бити реализовани наредних година у вредности од око 7,7 милијарди евра, чиме треба да буде постигнут раст бруто БДП-а од један посто годишње у земљама Западног Балкана с циљем да се у наредних 15 година отвори 200.000 нових радних места.

Иначе, договорени пакет подршке предвиђен је за 10 различитих периода који ће бити покренути у наредном периоду, а међу којима је аутопут Ниш-Приштина-Драч, као и модернизација железничке пруге између Београда и Сарајева.

Управо је аутопут Ниш-Приштина-Драч био тема једног од првих састанака данас у Бечу, а присуствовали су му премијери Србије и Албаније Александар Вучић и Еди Рама, косовски премијер Иса Мустафа, министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц, председник Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Вернр Хојер и председник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Сума Чакрабарти.

Премијер Србије Александар Вучић саопштио је да Србија већ крајем 2016. године може да почне радове на изградњи деонице од 77 километара тог аутопута, а премијер Албаније је рекао да је неопходно да Европа подржи земље Западног Балкана конкретним пројектима.

Вучић и Рама у више наврата су потенцирали значај изградње ауто-пута од прошлогодишњег Берлинског самита за који су истакли да је важан инфраструктурни пројекат за регион с циљем повезивања два народа.

Чакрабарти је нагласио да ће ЕБРД учинити све како би убрзао реализацију овог изузетно значајног пројекта за цео регион, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима. Председник ЕБРД је истакао да он лично често Србију наводи као пример успешних фискалних реформи и искористио је прилику да позове Вучића да присуствује великом Инвестиционом самиту у Лондону, у фебруару следеће године.

Када је реч о решавању избегличке кризе, Србија и Македонија су затражиле да Европска унија предузме нешто по питању азиланата, с обзиром да милион евра, колико је издвојено за помоћ овим земљама, није довољно.

ЕУ треба да направи акциони план за мигранте!

Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић указао је, на конференцији за штампу, да је Европа суочена са највећом избегличком кризом од Другог светског рата, и да је реч о сеоби народа, на чијем путу се налази Србија као земља транзита.

"Годинама сте говорили да азиланти долазе из Србије и Македоније у ЕУ, ми можемо сада да кажемо да нама мигранти долазе из ЕУ. Питамо вас када ћете да успоставите јасне контроле и како ћете да спречите да долазе. Нећете то спречити са милион евра које намеравате да дате", приметио је Дачић.

Он је поручио да ЕУ, која тражи од Србије и земаља регион да направе акциони план у вези имиграната, треба најпре да направе своје акционе планове.

"Пошто га ви у Европи немате највећи терет ћемо платити ми, и тога смо свесни", нагласио је он.

За конференцију о проблему азиланата, коју је ЕУ заказала у октобру, Дачић је оценио да се одржава касно.

"Лако је правити проблеме у другим деловима света, а да цену плаћамо ми. Ми сигурно нисмо криви за проблеме у земљама порекла, а дневно нашу границу прелази 2.000 миграната", указао је Дачић.

Хан је оценио да је могуће савладати актуелни кризу у вези азиланата

Шеф македонске дипломатије Никола Попоски забринут је што је његова земља суочена са специјалним проблемом јер у њу долазе мигранти из земаља ЕУ, поручивши да охрабрује што је Европска комисија ипак свесна проблема. Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц уверен је да пажња ЕУ треба да се преусмери на западно-балканску руту те да је потребан европски приступ у решавању проблема азиланата.

"Ако не пронађемо брзо европски одговор онда ће државе покушати сопственим иницијативама да решавају кризу. То неће бити успешно и угрожава европску идеју отворених граница", упозорио је Курц.

Европски комесар Јоханес Хан, такође је оценио да је могуће савладати актуелни кризу у вези азиланата ако сви буду европски размишљали и европски деловали. Из Беча је стигло и важно охрабрење за отварање преговарачких поглавља са Срибјом, а европски комесар за суседску политику Јоханес Хан је оценио да би то што пре требало учинити.

"Чињенице говоре у прилог томе да би требало ускоро започети преговоре о првим поглављима"; поручио је он на конференцији за штампу пред почетак Самита о западном Балкану.

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц оценио је да је мировни пројекат ЕУ недовршен без земаља западног Балкана, а шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер објаснио је да је Немачка иницирала Берлински процес, чији је бечки Самит наставак, са циљем да подстакне и убрза процес прближавања западног Балкана ЕУ, али и решавања конфликата. И на састанцима који се тичу привредних тема указана је подршка европској будућности Србије.

Председник Привредне коморе Аустрије Кристоф Лајтл оценио је да Србија ради на правим питањима када је реч о реформама и додао да ће Аустрија помоћи Србији на њеном европском путу. Министар рударства и енергетике Александар Антић изразио је данас уверење да ће јачање сарадње привредних комора у региону Западног Балкана допринети побољшању укупних односа тих земаља и квалитета живота њихових грађана.

Одржан и састанак привредних комора

У Бечу је данас одржан и састанак привредних комора региона са којег је упућена заједничка порука да регион треба да буде арена мира и просперитета, а привредници предводници у рушењу баријера. На скупу је говорио и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж који је представио акциони план шест комора Западног Балкана који обухвата 26 пројеката. Он се посебно осврнуо на примену три пројекта: Коморски инвестициони форум (КИФ) који ће данас и формално бити основан, Заједнички форум привредних комора Западног Балкана за програмирање регионалних пројеката финансираних из фондова ЕУ и Регионалне платформе за јачање малог и средњег бизница.

"Реализација заједничких иницијатива обухваћених акционим планом може да промени целокупну слику овог региона како би постао препознатљивији као простор у којем се питања економије стављају у први план", рекао је Чадеж.

Данашњи дан почео је конференцијом за новинаре шефова дипломатија и европског комесара за проширење Јоханеса Хана, а затим је одржан састанак у вези са изградњом аутопута Ниш-Приштина-Драч (Дурс), као и радни доручак министара привреде региона и ЕУ.

Самит је наставак берлинског процеса који је прошле године иницирала немачка канцеларка Ангела Меркел и који има за циљ подстицање сарадње на Балкану, доприносећи тиме даљем развоју, а све у сврху подстицања процеса европског приближавања.

Планирано је по завршетку самита о његовим резултатима јавност информише Фајман, немачка канцеларка Ангела Меркел, висока представница за спољну политику ЕУ Федерика Могерини, и у име региона, српски премијер Александар Вучић.