ВЕЛИКИ ИНТЕРВЈУ - Јелена Карлеуша: Лоше нам је! Србији сам увек на располагању!

Позната певачица, модна икона и борац за права мањина, Јелена Карлеуша, обележила је и ову годину. Иако јој је 2014. била мирнија година од претходних, успела је да више пута буде у жижи медијског интересовања, а фанова, чини се, има више него икад. У разговору за Србију Данас, Јелена се осврнула на претходних годину дана, али и на жеље за будућност.

- Јавност је желела да одем на Евросонг, правиле су се многобројне анкете, медији су ме већ тамо видели... Хтела не хтела, морала сам да одговарам на питања везана за то. Да се пита јавност, тачније народ, као што се у овом случају не пита, дала бих све од себе да достојно представљам Србију. Мојој земљи сам увек на располагању и сви знају да би то био наступ за памћење. Али организатор је желео да се ја овде такмичим са неким аматерима, што је ван сваке памети. Само сам се насмејала и на ту причу ставила тачку.

- Мене свакако одавно познају ван граница Балкана. О мени пишу светски медији, тако да сам ја већ направила озбиљан искорак у том неком смислу. Верујем да је питање времена када ће се десити нешто озбиљније на том плану а зашто да не и тај Евросонг и још пуно тога у годинама које су пред нама.

- Ова година је морала да буде мирнија јер сам заслужила одмор после свега онога што сам доживела после концерта на Ушћу. Неког другог би све оно у смислу каријере докрајчило, а мене је само веома уморило. Суочила сам се и са многобројним медијским забранама, како у разним новинама тако и на многим телевизијама, тако да је тај свеопшти прећутни бојкот добро дошао да се и ја мало одморим. Наравно, нико па ни ја не треба да се помири са тако озбиљним кршењем људских права, а забране и линч су управо то. Никада нећу одустати од својих циљева ма колико да су препреке велике и наизглед несавладиве. Моја најдоминантнија карактеристика јесте упорност. Затим следи храброст.

- Веру човек носи у себи, не иде се по кило вере и пола киле части у цркву или код попа на причест. По мени је веровање у више биће на небу које ће ми дати снагу у тешким тренуцима, или опрост грехова - дефиниција шизофреније. Више силе су за људе који слабости и недостатак интелигенције маскирају веровањем у свемогуће чудо које нас посматра. Људи као ја верују у себе, верују у добро, верују у човека - не у Бетмена и Супермена.

- Да. Свакако. Увек се више исплати лукавство од искрености, прорачунатост од части, интерес од људскости. Али бити малограђанин као и сви и ћутати "у се и у своје кљусе" је лако. Такви су сви. Али ја нисам као сви. Ако то значи да сам будала, ево ја се слажем са вама. Али ствари су такве какве јесу. Не могу против себе. Јаче је од мене.

- Поштен човек никада не може да огугла на то. Али људи који мени чине и желе зло, а има их баш доста, иако им на сенку нисам стала, у мени не буде жељу за осветом. Напротив, у мени буде истинско сажаљење. Убила бих се да живим живот пун мржње као они. Ту нема мирног сна а и карма вреба на сваком кораку. Сада ће они рећи АЛИ ОНА НАПАДА ОВОГ ИЛИ ОНОГ... Да, али ја нападам оне лоше, тачније критикујем њихову појаву у друштву, њихов лош утицај. Мој такозвани напад је позитивна и добра ствар. Њихови потези су плод мржње, зависти и немоћи.

- Чули смо се и веома му се допада идеја око дуета. Рекао ми је да му дам време да напише одговарајућу песму. Дајем му све време овог света јер ће се то свакако пре или касније десити.

- Проблем је што туђа деца гледају како је дивно и гламурозно бити син злочинца! Послали су поруку следеће садржине: ТРЕБА СЛАВИТИ УБИЦЕ, ЛОПОВЕ И ЗЛОЧИНЦЕ, ЈЕР ОНИ СУ ПУНИ КО БРОД, ЖИВЕ БОГАТО У КУЋАМА ОД КРВИ, СВИ ИМ СЕ ШЛИХТАЈУ И ДАЧИЋ ИМ ПЕВА НА ПУНОЛЕТСТВУ СИНА! Надам се да ће кад тад власници и уредници тих медија кривично одговарати.

- Ако ћемо се бавити статистиком неупоредиво више је оних који ме воле и то неизмерно. Зашто бих се бавила онима који ме не воле? Њихова деца ће се једног дана бавити чињеницом да су им родитељи живели у мојој ери. Обећавам.

- Навикла сам да се селим стално из земље у земљу са 10 кофера. Напорно је много. Али са друге стране, све је то једна велика животна авантура. Замислите да никад нигде кофер нисам понела? Да седим увек у истом смогу... Пропаст.

- Немам ама баш ни једну жељу. Само планове и циљеве, а за то ћу се изборити сама. Деда Мраз нека се бави нечим другим.

- Нама је толико лоше да прво мора да нам буде још горе да би било добро. Као код канцера. Узимаш хемотерапију која је чист отров да убијеш канцерогене ћелије, али после крећеш здрав од нуле. На Вучићу је да излечи земљу која је у нокдауну. Колико видим, даје све од себе и то у стравичним условима. Не бих му била у кожи и свакако му, као грађанин, нећу одмагати негативним ставом. Напротив. Верујем у боље сутра за све нас!