Весић: "Београд на води" је победа Србије и искорак у 21. век

Весић је поручио да је "Београд на води" први пројекат силаска града на реку који ће бити реализован и остварење вековног сна Београђана, због чега има историјски значај.

"Влада Србије и Град Београд су поносни на све што су урадили да тај сан постане јава. Ниједна власт пре нас није успела ни камен да помери са овог простора који обухвата око стотину хектара који се налази у центру града, а био је покривен магацинима, рушевинама и шинама", навео је Весић.

Премијер Александар Вучић је, подвукао је Весић, први који је за простор Савског амфитеатра успео да обезбеди страног инвеститора.

"Овај пројекат ће променити наш град и Србију тако да ћемо једног дана са поносом моћи да кажемо да је то био тренутак када је почео наш убрзани развој", сматра Весић, додајући да ће пројекат донети бољу будућност свим грађанима, без обзира да ли га данас подржавају или оспоравају.

Према његовим речима, изградња 1.8 милиона квадрата стамбеног и пословног простора на простору Савског амфитеатра, више од 20.000 нових радних места и посао за комплетну грађевинску индустрију Србије, представљају позитивне ефекте.

"Мало се зна да смо, захваљујући овом пројекту, чак и пре почетка његове реализације, покренули важне инфаструктурне пројекте који су деценијама били замрзнути као што је завршетак железничке станице Прокоп, интерцептор и пресељење аутобуске станице на Нови Београд", навео је Весић.

Београд ће постати пословни и туристички центар Балкана

Међутим, подвукао је, најважнија последица реализације пројекта је што ће Београд постати пословни и туристички центар Балкана, и што ће представљати веома уверљив позив другим инвеститорима да дођу у престоницу Србије и уложе новац у друге пројекте. Реализацијом пројекта, навео је, биће обновљене бројне фасаде у Савамали и читав улични низ у Карађорђевој улици, а сви објекти који су проглашени споменицима културе имаће изглед са почетка 20. века.

Савска варош, некада понос Београда, навео је, неправедно је запостављена и заборављена недостатком јасног канцепта развоја тог дела града, а сада ће, један од бенефита пројекта свакако бити и економски и културни развитак. Весић се осврнуо на историју Савског амфитеатра, истичући да је у време када се Србија осамостаљивала од Отоманске империје, књаз Милош Обреновић одлучио да на том простору започне са изградњом европског града која је требало да замени тадашњу оријенталну варош, па је наредио београдским трговцима да се ту настане чиме је започето уређење Савамале.

"Изгледа да је судбина Београда да се мења на простору Савског амфитеатра. Као што је наш град у 19. веку управо на простору поред Саве од оријенталне вароши постајао европски град, тако данас на истом простору Београд од постсоцијалистичког града постаје модерна метропола 21. века. Историјски тренутак у коме се све то дешава је сличан", навео је градски менаџер.

Како је навео, у време књаза Милоша Србија је настајала као држава, градила институције и тражила пут у слободу између истока и запада, а данас, скоро два века касније, Србија се налази "пред истим историјским дилемама покушавајући да нађе своје место у свету које би гарантовало успешан развој нашег друштва и економије".

Весић је навео и да између два светска рата није било нових планова за Савски амфитетар, те да је идеја спуштања града ка Сави постала актуелна после Другог светског рата и касније исказивана у свим генералним плановима града и кроз разне студије и пројекте.

Сви ти пројекти, попут "Средишта културе Трећи миленијум", "Еурополиса, "Менхетна на води", су, тврди Весић, предвиђали изградњу више милиона квадрата у Савамали, али нису реализовани јер није било заинтересованих инвеститора ни снажне политицке воље.