ВЕСИЋ О НАЦРТУ ЗАКОНА О СТАНОВАЊУ: Биће промењен начин одржавања лифтова

Горан Весић је рекао како Београд има око више хиљада лифтова који се веома лоше одржавају или се уопште не одржавају, а дневно превезу више људи него градски превоз. Он сматра да ће измена Закона о становању омогућити њихово одржавање и обнову.

- То можемо да реализујемо и кроз јавно-приватно партнерство, у оквиру кога би компанија која би победила на тендеру заменила све такве лифтове и онда би грађани, уз помоћ Града, те лифтове отплаћивали на више година у неким прихватљивим месечним ратама, рекао је Весић.

О уређењу фасада које су под заштитом државе

Према његовим речима изменом Закона о становању Град ће добити основ да може да уређује фасаде које су под заштитом државе. 

– Увешћемо обавезу да на зградама у јавној употреби, односно тамо где су правна лица, рецимо државни органи, локална самоуправа, банке, осигуравајућа друштва или компаније своје фасаде морају сами да уреде у року од три године. Тако ћемо у ширем центру Београда уредити бар двадесетак одсто фасада ако не и више. На тим зградама, које су у јавној употреби уредићемо да се у року од три године климе повуку са централних фасада. Пробајте да нађете у Паризу или Бечу климу на фасади која је под заштитом државе, рекао је Весић.

 - Дакле, државне институције, локална самоуправа, банке или предузећа имаће рок од три године за грађане да уреде ово питање. То се не односи на грађане, односно стамбене зграде. Решићемо и питање кућних савета зато што имамо преко 10.000 зграда у Београду које немају скупштине станара. У тим зградама не знате са ким комуницирате, нико не доноси одлуке, нико их не оџава или се делимично одржавају само поједини спратови. То је недопустиво, наглашава Весић.

- Овим законом ће бити уведена обавеза да станари формирају скупштине станара и ако их не буду имали, ми ћемо именовати управитеља зграде док они не изаберу скупштину станара. Једна од последица овог новог начина рада је да ће све зграде које немају скупштине станара одржавати Јавно стамбено како би поједине зграде почеле да се чисте. Наравно, станари увек могу да се организују, изаберу скупштину станара и ако желе изаберу другу компанију да им одржава зграда. Поента је да више неће бити ниједне зграде у Београду која се не одржава, нагласио је градски менаџер.

Ускоро такса за сплавове

Он је додао да ће изменама Закона о финансирању локалне самоуправе бити уведена такса за сплавове, која је како је прецизирао, у Београду постојала до 2010. године.

– Од тада Београд не наплаћује између 150 и 180 милиона годишње прихода од сплавова!? Чим се промени закон и уведе такса увешћемо зоне и сплавови ће плаћати по квадратури, као што се плаћа пословни простор. Истовремено ћемо донети Правилник шта све мора да има сплав, у смислу против пожарне заштите, безбедног прилаза, забране избцацивања фекалија у реку, безбедног растојања, одлагања отпада, обавезе да се чисти река око сплава и неке од нових мера ће према правилнику ступити на снагу одмах, неке у дружем или кражем временском року јер наш је циљ да дамо време сплавовима да се прилагоде новим захтевима града, истакао је Горан Весић.

Измене Закона о туризму

Весић је рекао да је изменама Закона о туризму Београд добио надлежност над некатегорисаним туристичким објектима и инспекцијом. 

Изменама Закона о туризму, на предлог Београда добили смо надлежност над некатегорисаним туристичким објектима и инспекцијама и припремамо прописе којима ћемо да уредимо питање рада ових објеката. Једно од најважнијих питања је питање рада хостела у стамбеним зградама који неће моћи убудуће да раде без сагласности скупштина станара. На овај начин смо преузели одговорност да уредимо ову област јер хостели у Београду треба да постоје али мора да се зна ред како се отварају и да се заштите грађани. Истим законом смо добили овлашћења да решимо питање паре и мириса што је често проблем када се у стамбеним зградама отварају ресторани. И наредних месеци позабавићемо се питањем буке али не само мерењем нивоа буке већ и чињеницом да постоје читави делови града који су изложени буци која долази најчешће са сплавова и траје читаву ноћ, рекао је Весић.