Вучић: Није било притисака за Украјину, али посредно их има
БЕОГРАД - Нема конкретних притисака на Србију у вези са ситуацијом у Украјини, али посредно их свакако има, изјавио је данас премијер Александар Вучић.
"Ја сам мали човек, зашто би неко на мене вршио притисак", прокоментарисао је Вучић оценивши да притисака нема на неки бруталан начин, као што то неко мисли, али да их посредно свакако има.
Додао је, међутим, да некада то и није баш посредно већ се то чини и непосредно, "у смислу европских интеграција и неких других ствари".
"Али ми имамо просте одговоре, ми поштујемо међународно право, да се не мешамо у туђе сукобе, али Србија мора да преживи", рекао је Вучић објаснивши то конкретним примером и питањем шта бисмо сада радили да су нам заврнули гас.
"У том случају током зиме бисмо имали хладноћу, рестрикције струје, а ниједно предузеће у реструктурИрању не би могло да ради", оценио је премијер додајући да ће се влада на једној од наредних седница бавити енергетском безбедношћу, јер нам је и то један од проблема.
Позивајући се на изјаве српских добровољаца, ова руска агенција је навела да су уништили два тенка, самоходни топ са посадом и брдски топ необандериста (следбеници украјинског неонацисте из Другог светског рата Степана Бандере).
Готово истог тренутка када је објављена ова вест огласио се премијер Александар Вучић рекавши да Србија не учествује у сукобима на територији Украјине и оценио да ангажман наших држављана за новац у тим сукобима наноси штету држави.
„Србија води одговорну политику. Нисмо у могућности да законски реагујемо, али све више водимо рачуна о лицима која се враћају са територије Сирије и Ирака и оних који у Украјини учествују у сукобу, пратимо њихово деловање у земљи”, рекао је за политику јуче Вучић.
Премијер је позвао све који ратују на територији Украјине да се врате у земљу и брину о својим породицама, јер „није њихово да ратују у туђој земљи ни за 6.000 долара, ни за 1.200 долара, у зависности од тога колико их ко плаћа”.
Вучић је рекао да те особе наносе велику штету Србији и објаснио да је „у 90 одсто случајева реч о лицима која су плаћена, која раде са свим најважнијим обавештајним службама” и истакао да не жели да говори о томе како се они прикључују проруским или другим снагама.
Међутим, војни аналитичар Александар Радић сматра да су наводи руских медија о бројности и успесима српских добровољаца на ратиштима у Украјини пласирани у пропагандне сврхе и да је реч о малом броју људи иза чијег одласка не стоји држава Србија.
Радић је рекао да је сасвим сигурно да постоје добровољци из Србије који се боре на страни проруских снага на истоку Украјине, али не постоје докази да је реч о више од неколико појединаца, те да с те стране нема разлога да се сумња у дистанциран став званичних кругова у Србији према конфликту у Украјини.
Још у време кримске кризе у марту појавили су се написи у медијима да су се добровољци из Србије, припадници „Четничког покрета” придружили снагама самоодбране на Криму. Руска агенција је навела да су се они у мају, када се жариште преселило у област Доњецка и Луганска, појавили са одредом „Јован Шевић” у Славјанску.
Батаљон је назван по Јовану Шевићу, вођи коњичке регименте српских хусара који су се 1751. заклели на оданост Руском царству и основали аутономну област Славеносербију на простору данашње Украјине. Та област се простирала на територији данашњих региона Луганска и Доњецка.
Међутим, руска агенција је недавно објавила и текст о све бројнијој појави плаћеника са запада на истоку Украјине, од којих се већина бори на страни Кијева, а један од лидера милиције самопроглашене „Луганске Републике” рекао је тада да „плаћеници са Запада више не крију присуство”.