ЗАБРАЊЕНИМ ХЕМИКАЛИЈАМА ТРУЈУ НАШЕ ВОЋКЕ: Неки прскају и по 15 пута годишње!
Произвођачи све више употребљавају средства за зрење
У Србији се о прекомероној употреби пестицида и инсектицида прича тек када дође до помора птица и пчела. Да се поново не би чекао неки инцидент, стручњаци упозпоравају на неконтролисану употребу заштитних средстава која је, како кажу, узела маха. Последњих година, поједини произвођачи дохватили су се и средстава за брзо зрење, па често, вансезонско поврће и воће, нарочито парадајз, диња и јагода, "поцрвене" током ноћи. Главни кривац за то је све распрострањенија употреба забрањеног "етрела".
СРПСКА МАЛИНА ПРЕТИ ДА РАЗОЧАРА СВЕТ: Производњу ове воћке прате ОГРОМНИ ПРОБЛЕМИ
Мањи мање прскају
Не може све да се контролише, да будемо реални, наглашава професор Пољопривредног факултета у Београду Новица Милетић. - Мањи произвођачи, мање можда и прскају, а већи раде онако како треба, јер су више присутни на тржишту.
- Мислим да су произвођачи у Србији прилично едуковани и слушају савете - каже професор Милетић. - Нико неће да баца више него што је потребно, јер заштитна средства нису јефтина уопште.
- Пестициди, хербициди и инсектициди могу да допринесу бољем приносу, али могу да буду и велики проблем - прича Ненад Будимовић, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије.
- Њихова употреба мора бити строго контролисана, треба водити евиденцију о томе, као и поштовати каренцу, време од последњег третирања до употребе. Тако, сви произвођачи, приликом продаје својих производа, трговинама треба да документују када су који препарат употребили и на који начин.
Потребно је појачати контролу на зеленим и кванташким пијацама, као и на откупним местима.
Према речима Будимовића, битно је да се амбалажа ових препарата нешкодљиво уклони. Примена ових препарата код ратарских култура је битна, јер улази у процес припремања хране за животиње, па самим тим и у месо и млеко.
ДОБРО ПАЗИТЕ ШТА ЈЕДЕТЕ! Месари у Србији НЕ ШТЕДЕ НА ХЕМИЈИ!
- Цео извозни посао може бити доведен у питање ако се прекомерно употребљавају ови препарати - истиче Будимовић. - Због тога је битно користити саветодавне службе и стручњаке, а нарочито контролисати продају ових препарата.
У Министарству пољопривреде кажу да произвођачи купују средства за заштиту биља искључиво у регистрованим објектима, чиме се елиминише ризик од набавке сумњивих препарата.
ВРХУНСКА ЗАРАДА: Улагања скоро да нема, а плаћају између 20 и 30 ЕВРА ЗА КИЛОГРАМ
- Пољопривредници треба да користе информације Прогнозно-извештајне службе, која постоји већ шест година - кажу у ресорном министарству. - Њихове информације засноване су на биолошким праговима штетности организама, који нису добри за биље. Тиме се штеди време, новац и смањује употреба средстава на неопходну меру.
С друге стране, има воћара и повртара у Србији, који често и не знају шта купују од препарата и како то користе. На "црно" купују заштитна средства, а како су нам незванично рекли, воће знају да прскају и 10 до 15 пута годишње.