ПРИЧА КОЈА ЈЕ ОБИШЛА СВЕТ: Бошко и Адмира страдали загрљени док су од чељусти рата бежали из Сарајева

Овај пар, различите националности, убијен је снајперским хицем на Врбања мосту, а слика њихових мртвих тела, како загрљени леже обишла је свет. Они који су познавали Бошка и Адмиру кажу да су живели једно за друго.

- Због ње је остао. Његова мајка је села у ауто у отишла у Београд. Нико није рачунао да ће рат трајати толико - рекао је Ал Јазеери Адмирин отац Зијо Исмић.

Живот у Сарајеву, за Бошка је свакодневно постајао много већи изазов него што је икада могао да замисли. Адмира је одлучила да крене с Бошком на страну ратног непријатеља. Млади и заљубљени, Србин и Босанка, православац и муслиманка, у времену када је то било готово немогуће, припремали су венчање и бег из неподношљиве стварности.

Адмирина мајка никада није преболела бруталну смрт своје кћерке и сваке године, највише за њен рођендан и годишњицу, она пати.

- Покушавала сам данима да је одговорим. Стално сам плакала, убеђивала је. Стално је говорила 'Зар мислиш да је поштено сада да он иде сам, а да ја останем? - прича Нејра Исмић, Адмирина мајка.

Када су 18. маја 1993. стигли до Врбања моста на путу према делу Сарајева који је тада контролисала Војска Републике Српске, прво је убијен Бошко. Неколико секунди касније, рањена је Адмира.

- Она је допузала до њега и загрлила га. Тако су остали - кроз сузе прича Нејра Исмић.

Адмирини отац и мајка су тек након два дана сазнали да им је кћерка убијена. Седам дана након што су убијени, Војска РС извукла је њихова тела с моста и сахранила их у Лукавици. По завршетку рата, 1996, на иницијативу и жељу Адмириних родитеља, њихови посмртни остаци пребачени су на гробље Лав у Сарајеву и заједно сахрањени.