ЗАПАМТИТЕ ОВО ИМЕ: Ово је српски судија који је у Хагу гласао против Србије!

МСП / Извор: Танјуг

Одлука Међународног суда правде да одбије тужбу Хрватске и противтужбу Србије за геноцид је у обе земље дочекана са резервом, али неочекивани потез српског судије Миленка Креће, који је гласао против своје земље, шаље поруку да је Србија заборавила муку и трагедију сопственог народа.

Миленко Крећа / Извор: Фото: ius.bg.ac.rs

Изгледа да су Срби, бар пред Хашким трибуналом, много мирније прихватили одлуку суда да одбије тужбу Хрватске и противтужбу Србије за геноцид, док су Хрвати негодовали, иако су кроз акцију “Олуја” починили етничко чишћење и протерали најмање 250.000 Срба из својих домова.

Оваква слика је последица потеза српског судије Миленка Креће, који је, као ад хок судија у Хагу, гласао против тужбе сопствене државе, док је хрватски судија Будислав Лукас, очекивано гласао за тужбу своје земље.

Наиме, о тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучивало је укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске. То су професор правног факултета у Београду Миленко Крећа и професор Правног факултета у Загребу у пензији Будислав Лукас.

Српски судија је из Хрватске

Миленко Крећа, рођен у Сиску, дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је и докторирао. На истом факултету је биран и за редовног професора 1990. године. Обављао је и обавља неколико важних функција у земљи и иностранству. Осим што је судија ад хок Међународног суда правде, такође је и судија ад хок Европског суда за људска права, члан Сталног арбитражног суда у Хагу, и председник Српског удружења за међународно право.

МСП је одбио тужбу Хрватске против Србије за геноцид са 15 гласова према два, док су судије једногласно одбиле противтужбу коју је наша земља поднела том суду.

Сама чињеница да је за одбацивање српске контратужбе свих 17 судија гласало једногласно, аутоматски значи да је за такву одлуку био и Миленко Крећа, кога је за ту функцију, пре две деценије, и предложила наша држава. Незванично, Крећа се на овај корак одлучио зато што је у процесу БиХ против Србије заступао став да етничко чишћење није геноцид, па је и у овом случају остао на тој позицији.

Ипак, једно се мора напоменути у његову одбрану. Миленко Крећа је у овом случају показао очигледну непристрасност, за разлику од хрватског колеге, који је без сумње патриотски обавио своју дужност.