Зашто је добро увести наплату грејања по утрошку?
У Србији од 59 градова и општина са даљинским системом грејања, само у седам топлана постоји наплата рачуна за грејање по утрошку, што би, уз добру изолацију објеката, могло значајно да смањи издатке и трошкове грађана за грејање.
У појединим топланама такав обрачун функционише пробно, за одређени број корисника.
Анализе су показале да грејање по утрошку може да смањи такозвани варијабилни део рачуна, а то је потрошња топлотне енергије и до 30 одсто.
Овакав систем наплате уобичајен је у европским земљама, а Србији је законом предвиђено да почне да се примењује од 2015. године.
По закону од 1. јануара 2015. године свако треба да има своје калориметре и да тачно може да зна колико потроши енергије, односно да плати тачно колико потроши.
Држава расписује централни тендер за калориметре, али ће даље развођење по згради зависити од кућног савета.
Мерачи топлоте и вентили за стан од 60 квадрата, који обично има пет радијатора, коштају око 250 евра, а према ранијим најавама надлежних грађени ће то моћи да отплаћују уз рачуне у ратама.
Осим постојећих које раде по новом систему наплате, још око 20-ак топлана би требало да пређе на грејање по утрошку, захваљујући програму рехабилитације топлана који Влада Србије спроводи са Немацком развојном банком (KfW).
Према подацима ресорног министарства, очекује се да ће систем наплате грејања по утрошку у Србији повећати енергетску ефикасност за 20 до 30 одсто, што ће смањити и загађење животне средине.
У Београду ће, како је најављено почетком ове године, од наредне грејне сезоне бити уведен нов начин наплате даљинског грејања, али још не постоје услови за увођење праве наплате по утрошку.
То подразумева да ће потрошачи током шест топлих месеци добијати само фиксне трошкове за грејање, који су знатно мањи од садашњих рачуна, а током шест зимских месеци ће добијати "упросечени рачун" према испорученој топлотној енергији, истакли су надлежни за енергетику у граду Београду.
Београд, са највећим предузећем за даљинско грејање на Балкану који греје 300.000 домаћинстава и 10.000 предузећа, још није спреман за такав корак, рекао је директор Управе за енергетику Београда Марко Стојановић.
Највећи проблем, како је истакао, представља лоша градња зграда, јер више од 40 одсто станова нема ни елементарне стандарде изолације.
Тим корисницима наплата по утрошку донела би веће рачуне, рекао је он и поновио да ће се од грејне сезоне 2014-2015. систем наплате грејања морати променити, па ће се током шест топлих месеци плаћати само фиксни трошкови мањег износа, док ће се на шест зимских месеци поделити трошкови потрошње.