ГДЕ СТЕ ГЛАСАЧИ(ЦЕ): Зашто жене не излазе на гласање?

Александар Тијанић је својевремено, у само њему својственом стилу, фигуративно оценио да је Борис Тадић изгубио изборе 2012. зато што није обишао све жене - лично? Зашто је међу неодлучним бирачима далеко више дама? Како променити ту патријархалну слику да се мушкарци за све питају? Чак и на изборима где њихов глас исто вреди?

Када су Стјепана Месића након избора за председника Хрватске питали зашто се његова супруга не појављује у јавности или зашто се не бави политиком, овај стари вук је цинично констатовао: "Ми смо поделили улоге. Она је министарка унутрашњих, а ја министар спољних послова." Хрватска јавност је ту Месићеву духовитост третирала као шамар женској популацији, а одговор лепшег пола је стигао врло брзо: Хрватска је касније добила жену премијера -- Јадранку Косор, да би данас на челу те државе била Колинда Грабар Китаровић.

Каква је позиција жена у српској политици?

Зашто се стиче утисак да их не интересују избори? Бар не у довољној мери. Верује ли икоЗорани Михајловић када нам поручи да се варају сви они који мисле да ће жене бити икебане у политици? И зашто већина политичких лидера, чини се, занемарује њихову политичку моћ?

У корпусу оних који још нису одлучили да ли ће изаћи на изборе више је - жена, наравно. Истраживања ЦеСИД-а говоре да је у дилеми 57,9 одсто припадница лепшег пола, остатак су мушкарци. Зашто политички ставови већине лидера ређе долазе до ушију жена? Може ли се то третирати само као њихова незаинтересованост за политику?

СНС ПОРУЧИО ПАЈТИЋУ: Желимо да он живи у развијеној и богатој Војводини

"Србија је још традиционално друштво у коме доминира тај патријархални моменат. Подељене су роле - жене остају код куће, а мушкарци се за све питају", наводи психолошкиња Ина Бољановић за Недељник.

Изостанак амбиције или жеље жена за политиком ваља тражити и у чињеници да их практично нема или тешко стижу до неких значајнијих државних позиција.

У новијој историји, осим ретких министарки, за њих је највећи домет био место председнице парламента - Славица Ђукић Дејановић и Маја Гојковић.

Колико Србија данас има градоначелница?

Само једну. Додуше, Наташа Мићић је као прва дама Скупштине доспела на чело државе, али сплетом несрећних околности и за њу и за Србију, јер је Андрићев венац остао празан након престанка мандата Милана Милутиновића. Можете ли, међутим, да замислите Србију у којој ће као у Хрватској жена бити председница? Или премијерка као што је био случај у Словенији (Аленка Братушек) или у Републици Српској (Жељка Цвијановић)? Ина Бољановић мисли да ћемо тек за деценију можда имати жену на челу државе или владе, пише Недељник.

Истраживања показују да простор за жене у политици није довољно уочљив, ни довољно отворен. Квоте за жене од 33 одсто на изборним листама и у парламенту само су маска за Брисел и привид некакве заступљености.

Мушкарци љубоморно чувају свој политички утицај, чак и кад жене заузму неке значајније позиције у странци или у влади, јер оне углавном не учествују у креирању њихових политика, већ заврше на маргинама одлучивања. Очита је разлика у њиховој моћи или ауторитетима.

ПОД ОЗНАКОМ ХИТНО: Ево како су светске агенције известиле о расписивању избора у Србији

Губитак самопоуздања главни разлог?

Негативан став према кандидовању за политичке функције има за последицу стварање психолошке баријере код жена, која се  манифестује губитком самопоуздања, лидерских амбиција и жеље за промоцијом у политичким круговима. Онда не чуди фрапантан податак да је у Србији само једна жена председница политичке странке - Санда Рашковић Ивић (DSS). У Европи дувају другачији ветрови -- довољно је поменути само Ангелу Меркел.

Кривце за такво стање у Србији ваља, међутим, тражити и међу самим женама. Њихова апатичност долази из чињенице да је политичка сцена контаминирана, да не желе да улазе у то политичко блато и прљају своје професионалне каријере или биографије, а у великој мери и од предрасуда да је то мушки посао.

Погубно је што и саме жене шаљу обесхрабрујуће поруке - нећемо да се бавимо политиком. И што тешко излазе из тог "рова". Родна равноправност која, као критеријум грађења демократског друштва, подразумева подједнако учешће мушкараца и жена у свим областима јавног живота, постала је нажалост само фраза у Србији. И стереотип. За промену таквог стања, наводе саговорници Недељника, потребна је политичка едукација, време...

КАКО СУ ДСС И ДС ИЗВРШИЛИ МАСАКР ПРИВРЕДЕ: Продавали предузећа, а грађане отерали са радних места!

Како жене мотивисати да у што већем броју изађу на ове изборе? Знају ли да могу да имају пресудну улогу у пребројавању гласова?

"Теме које би могле да привуку жене, поред решавања проблема насиља над женама, јесу образовање и здравство, јер су оне махом мајке и брину о томе ко и на који начин ћеедуковати и лечити њихову децу", наводи Србијанка Турајлић за Недељник.

Политички лидери вероватно ће од својих изборних ментора из Израела или Велике Британије добити смернице како да добију поверење што више жена. Од њихове (изборне) воље зависи резултат политичких странака. Још само жене то да схвате.