ИСПОВЕСТ О ОДРАСТАЊУ У С.КОРЕЈИ: "Мислила сам да су они богови" (ВИДЕО)
Исповест девојке која је после година проведених у мраку севернокорејске пропаганде коначно угледала светлост слободног живота и одлучила да са светом подели стравично искуство живота у тоталитарном систему. О јавним егзекуцијама, глади, годинама скривања, кризи идентитета и "времену чишћења" говори Хајенсијео Ли.
Ли је одрасла у уверењу да је западни свет зло, да су грађани робови и да су становници Северне Кореје једини истински слободни људи.
Све док са 17 година није побегла, након што је њена породица готово умрла од глади, и видела како се заправо живи на Западу. Чак јој је и тада требало неколико година да схвати како су њој и осталим суграђанима Северне Кореје "испирали мозак".
"Мојој мајци је још увек тешко. Испирање мозга је чудно. Она је у Северној Кореји живела више од 50 година. Тешко јој је да прихвати, на пример, историју Корејског рата. Корејски рат започела је америчка копилад која су напала моју земљу усред ноћи, у 3 ујутро, док су севернокорејци спавали. То је реченица у коју смо чврсто веровали", испричала је Ли.
Објавила је књигу о свом одрастању у комунистичкој земљи и бегу из ње. Десет година након тога, живела је као илегални имигрант у Кини, а потом затражила азил у Јужној Кореји.
Ли је једна од два пребега који ће говорити на првој конференцији УН-а о људским правима у Северној Кореји.
Мислила је да су јавне егзекуције иако застрашујуће, део живота - свуда
Први пут је присуствовала погубљењу када је имала седам година. У Северној Кореји обавезно је да школарци гледају јавна погубљења, како би им се дубоко у ум усадила слика о томе како пролазе они који "раде против режима".
"Он брутално убија како би показао људима да га не третирају као да је мало дете", рекла је Ли о Ким Џонг Уну који је власт 2011. наследио од оца као младић у 20-им годинама.
"Надам се да ће брзо умрети. Желим да га убију", рекла је Ли наглашавајући да је још екстремнији од свог оца који је био познат по својој бруталности.
"Живот у Северној Кореји је апсурдан"
Забрањено је фарбање косе, депресија не постоји, а напустити кућу без значке на којој се види вођа државе је илегално. Свака кућа има портрет оснивача Ким Ил Сунга, а грађани су добили посебну тканину с којом чисте портрет.
У основној школи деца морају проћи кроз "време чишћења живота", што је концепт који је 1974. увео Ким Џонг Ил. У складу с тим, деца имају сесије самокритиковања у којима учесници признају нешто окупљеној гомили, а потом "тужакају" и друге особе.
Када је имала 12 година, 1992. Ли тврди да је влада започела кампању насловљену "Једимо два оброка дневно", за шта су говорили да је здравије него да се једу три оброка, а децу су учили да сопствени измет користе као ђубриво.
Оно што становници те државе тада нису знали јесте да у држави недостаје хране.
"Мислила сам да су они богови"
"Ја сам стварно мислила да су они богови, да не иду у тоалет, да не пуше, не пију, не спавају са женама. Ја сам у то веровала. Јер од тренутка од кад се родите, хране вас пропагандом. Сигурна сам да у то што говоре верује 90 одсто становника. Сећам се да сам се питала зашто људи увек нестају усред ноћи, а никада током дана. Сви су знали да их воде у затворске кампове, па зашто их онда не одводе током дана? За нас је то био нормалан живот. Нисам имала разлога да мислим да су те ствари лоше или зле. Мислили смо да сви људи то раде. Радили смо све што је власт од нас тражила", испричала је.
Тек након доласка у Јужну Кореју постала је свесна људских права
"Једна девојка ми је рекла да је њен брат погубљен када су га граничари ухватили да носи два килограма пиринча из Кине. Погубљен је као пример. То је срамотна бесмислица. Рекли су да су људи у остатку света робови, а све време смо ми били робови. Што више откривам о својој држави, више сам љута", закључује Ли која данас путује светом и упознаје становнике других држава с кршењем људских права у Северној Кореји.
Погледајте њену исповест: