Бесни дебељко разбија компјутер: Легендарни видео су СВИ видели - а знате ли ИСТИНУ која се крије иза њега?
Лош дан
Многи старији корисници савремених технологија се вероватно сећају једног од првих виралних видео снимака на интернету.
На њему бесни, веома фрустрирани човек на послу очито није задовољан понашањем свог рачунара, те у једном тренутку почиње песницама да лупа по тастатури. Ни то му није довољна терапија против стреса, па на крају удари монитор тастатуром, и он заврши на поду канцеларије. Његов колега бојажљиво промоли главу из суседног бокса да види шта је направило такву буку, а пунији господин наставља да искаљује бес шутирајући монитор...
Нема сумње да су сви који су пре неколико деценија имали приступ интернету видели овај видео, који је почео да се шири још давне 1997. године, под називом "бад day.mpg". Чак и дан данас није радак случај да га затекнете на Твитеру или Фејсбуку. Већ тридесет година његова слава се не смањује, а и поред тога, многи вероватно не знају каква прича се заправо крије иза овог увек свежег хита. Неки гледаоци су, током година, истина, приметили сумњиве детаље, као на пример, чињеницу да је рачунар искључен, као и чињеницу да се љутити мушкарац у једном тренутку смеје, па се појавила и теорија да је све намештено.
Чувени дебељко, који се зове Вини Ликиарди сазнао је да је постао виралан (и то у време када овај израз није ни имао значење које има данас) када му је један од његових колега рекао да је погледао видео у којем разбија рачунар. У то вријеме Ликиарди је радио за kompaniju "Loronix", а видео је и снимљен у просторијама те фирме из Колорада. Вини, заправо, није био фрустриран, а "Loronix" је био пријатно место за рад. Легендарни видео је заправо резултат рада на ДВР технологији за сигурносне камере и намера је била да потенцијалним клијентима демонстрирају како систем функционише. Вини и његов шеф Петер Јанковски узели су аналогну видео камеру и почели да снимају.
У првом видеу који су снимали главну улогу имао је Ликиарди који се претварао да користи банкомат и покушава да опљачка складиште компаније. Ипак, највише им се свидела идеја љутитог радника, па су узели неисправне рачунаре и тастатуре и кренули да сниме видео. Оно што се шири интернетом већ три деценије други је покушај јер су се током првог сви толико смејали да је видео на крају био неупотребљив. Видео су нарезали на ЦД и делили га уз брошуре компаније на свим сајмовима, а протоком времена су чак и заборавили на њега.
Међутим, током следеће године видео је почео да циркулише међу службеницима различитих компанија, а у једном тренутку је постао толико популаран да су се због њега рушили сервери. Шта више, и Ликиарди је постао умерени селебрити па су људи почели да га препознају на улици.
- Десило ми се, током пута авионом, да су људи почели да ми причају да су погледали мој видео. На крају су се у разговор укључили и остали путници и стјуардеса. Невероватно је колико је људи погледало видео - изјавио је Ликиарди за "Wired".
Заправо је најневероватније да се видео уопште проширио јер у то време није било Јутјуба, нити сличних страница, на којима би могао да се нађе, као ни великих инбокса у којима могу да се складиште велики фајлови.
Беноа Риго један је од оних који су видеу препознали "оно нешто". Први пут га је погледао 1998. након што му га је пријатељ послао мајлом и одушевио се. Желео је видео у бољем квалитету па га је даунлоудовао и направио страницу за фанове како не би непотребно затрпавали инбокс својих пријатеља. Страницу рудиментарног изгледа одлучио је додатно да обогати теоријом завере коју је написао, делом у шали, али делом како би подстакао расправу о очитим недоследностима видеа и тако повећао број гледања. Неочекивано, створио је естетику коју су пригрлили савремени теоретичари завера, а скриншотови и црвени кругови данас су неизоставни на интернет објавама. Није познато да ли је Риго изумео или само популаризовао овај стил, али свакако је био један од првих.
Страница је убрзо имала неколико хиљада посета дневно, а видео је почео да се шири и на крају привукао пажњу мејнстрим медија. Ликиарди је ступио у контакт с Ригоом, а обојица су већ тада имала осећај да је реч о нечему што означава почетак нечег већег. Ипак, на крају нису направили ништа. Риго и данас жали што у целој причи није препознао пословни потенцијал који би можда створио темељ за страницу налик Јутјубу.
Снимци овог типа постајали су све популарнији, а клипови са разбијањем постали су велики хит. Заправо, у наредних 30 година видео у којем особа разбија нешто у одређеном простору постао је формула за стварање популарног веб садржаја. На пример, један од поджанрова су снимци у којима гејмери губе живце и разбијају хардвер. Питање је због чега је "badday" постигао толику популарност и зашто се задржао дуже од остатка, а одговор је врло вероватно једноставнији него мислимо. Видео је, просто, урнебесан, и такав остаје ма колико пута да га погледате!
- Невероватно ми је да још кружи интернетом, али мислим да сви могу да се поистовете са тим тренутком. Живчани су, јер не ради софтвер или због тога што постоји нека грешка и сви су у једном тренутку желели да учине управо то - објашњава Ликиарди.