Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ГДЕ СУ ГРАНИЦЕ: Да ли је родитељима баш све дозвољено?

05.01.2020. 07:15
Пише:
Србија Данас/Телеграф
deca, internet
деца, интернет / Извор: Профимедиа/илустрација

Докле смеју да иду када је праћење онлајн активности њихове деце у питању...

Докле родитељи смеју да иду када је праћење онлајн активности њихове деце у питању...

Dete surfuje Internetom
Дете сурфује Интернетом / Извор: Профимедиа/илустрација

Налози тинејџера на друштвеним мрежама су препуни информација о томе како се проводе у изласку, на рођендану, екскурзији итд. Да ли то значи да родитељи имају дозволу да прате активности своје деце на мрежама?

Технологија је омогућила родитељима да лакше дођу до ствари које их интересују, а да су у вези са њиховом децом. Више од половине родитеља свакодневно проверава мреже свог детета. Ни познате личности нису имуне на овај тренд, Алекс Родригес је признао како је направио лажан профил на Инстаграму како би пратио своју ћерку и био у току са дешавањима. Али, да ли би заиста требало да претресамо друштвене мреже своје деце?

ПРИЧА О ОПАСНОСТИМА: Ево шта све вреба на интернету

ПРИЧА О ОПАСНОСТИМА: Ево шта све вреба на интернету

ПУНИ СУ ИЗНЕНАЂЕЊА: Ова апликација хоће да уведе поруке које нестају

ПУНИ СУ ИЗНЕНАЂЕЊА: Ова апликација хоће да уведе поруке које нестају

РЕШИО ДА ТУЖИ: Доктор из Њујорка тврди да му је Епл повредио ПАТЕНТНА права

РЕШИО ДА ТУЖИ: Доктор из Њујорка тврди да му је Епл повредио ПАТЕНТНА права

Праћење дечије активности на друштвеним мрежама може помоћи родитељима да рано примете ако се нешто чудно дешава са њиховим дететом. Код адолесценти који имају између 12 и 15 година, а користе социјалне медије више од три сата дневно, чешће долази до појаве менталних проблема попут депресије, анксиозности и агресије.

Активност на социјалним медијима може утицати и на дечију перспективу, његову могућност да упише добар факултет и добар посао. Тренутно се врше истраживања са циљем да се истражи да ли друштвени медији могу навести дете да проба дрогу. Око 45 одсто тинејџера је признало да су константно онлајн, што доводи до тога да је сасвим нормално да родитељи желе да заштите своју децу. Поставља се питање: "Где је граница између вођења и штићења деце и кршења нијхове приватности?"

Да ли је ОК да родитељи шпијунирају своје тинејџере?

Која је разлика између шпијунирања и надгледања? Стручњаци кажу да ово друго означава проверу дететових активности једном недељно, уместо да то чине сваког дана. Психиолози кажу да родитељи увек могу од своје деце тражити шифре друштвених мрежа или их пратити на друштвеним мрежама. Поред тога, требали би да буду искрени са својом децом и да избегавају прављење лажних профила.

Психолози сматрају да треба да постоје границе које родитељи не би требало да пређу, као што је на пример читање смс порука из дечијег телефона. Родитељи не могу очекивати да имају право, да читају поруке које њихова ћерка размењује са потенцијалним дечком. Увид у налог на социјалним медијима може бити довољан да се закључи да девојчица има дечка.

С друге стране, постоје ситуације када родитељи могу отићи даље него што је то претходно речено. Ако тинејџер показује знакове озбиљних проблема, као што је жеља за суицидом, родитељи имају право да пречешљају и смс поруке.