Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЈОШ САМО МАЛО: Ускоро се укидају лајкови на Инстаграму и зашто је то можда корисно

25.12.2019. 09:06
Пише:
Србија Данас/Телеграф
Instagram
Инстаграм / Извор: Профимедиа

Радикалан потез...

Многи не могу да разумеју промену коју једна од најпопуларнијих друштвених платформи уводи, али је она заправо добра за психу корисника Инстаграма.

Instagram
Инстаграм / Извор: Профимедиа

Већ неколико месеци прича се о томе да ће Инстаграм да укине јавно приказивање лајкова на фотографијама својих корисника и о томе како ће та промена утицати на ову друштвену мрежу и инфлуенсере, али се мало причало о томе како тај потез утиче на људску психу.

ВЕЛИКА ОНЛАЈН ОПАСНОСТ: Нова арапска апликација шпијунира бар милион људи?

ВЕЛИКА ОНЛАЈН ОПАСНОСТ: Нова арапска апликација шпијунира бар милион људи?

ЗАИСТА ЈЕ НЕВЕРОВАТАН: Овај телефон има изузетан софтвер

ЗАИСТА ЈЕ НЕВЕРОВАТАН: Овај телефон има изузетан софтвер

ХИТ: Нови Ајфон у 2020. години добија побољшање које ће одушевити све кориснике ових модела

ХИТ: Нови Ајфон у 2020. години добија побољшање које ће одушевити све кориснике ових модела

Основна потреба људског мозга, према великом броју истраживања, није се променила у последњих 10.000 година. Приоритет је била и остала друштвена повезаност, осећај припадности заједници, пише Business Инсидер.

Када добијамо лајкове, то покреће центар мозга који ово схвата као похвале. Са друге стране, када не добијемо број лајкова који смо очекивали, то може изазвати негативне емоције и страх од одбацивања јер мозак константно врши процену да ли припадамо негде или не.

То нас доводи до фундаменталног питања како користимо друштвене мреже: Да ли нам ове платформе са лајковима, коментарима и дељењима служе да бисмо потврдили слику коју имамо о себи и коју желимо да други имају о нама? Или их користимо како бисмо изградили друштвену заједницу у којој се повезујемо са људима сличним себи, што нам помаже у одржавању осећаја припадности?

Иако нам је свима заједничка потреба за припадношћу, постоје генерацијски трендови и тенденције који одређују како се долази до тог циља.

На пример, они који припадају Генерацији X, који су одрасли седамдесетих и осамдесетих година, имали су необичне послове пре него што су нашли стандардно запослење. Према истраживачима, они који припадају овој генерацији најчешће су радохолици и склони су претеривању у послу које доводи до прераног премора. Осим тога, за њих је карактеристичан велики број развода. Генерација X, према великом броју истраживања, тежи да се повеже са другима преко посла и личних достигнућа.