Који је пут да ваше мисли постану текст
Невероватно...
„Читање“ човекових мисли више није далеко од реалности. Ма колико то деловало као научна фантастика, машине које ће препознавати човекове мисли већ су направљене и на путу су ка практичној примени. То ће отворити неслућене могућности у области медицине и помоћи парализованим људима, али и наметнути бројне етичке дилеме.
Један од најпознатијих примера „читања мисли“ је комуникација коју је у последњој деценији свог живота остварио теоријски физичар Степхен Hawking. Још 2008. године он је користио програм за синтетизацију говора на рачунару Apple II (Equalizer). Куцањем текста на тастатури програм је синтетизовао глас. С напредовањем његове болести, кад више није био у стању да куца, надоградио је уређај и прешао на комуникацију покретањем мишића на образу. На тај начин могао је да говори, сурфује Web‑om, шаље и прима електронску пошту. Ипак, ту је и даље постојао механички контакт.
АНДРОИД 11 доноси ВЕЛИКЕ новости у Google Play Сторе, а ово су НОВЕ ФУНКЦИЈЕ које вас очекују
Ускоро ће лансирати хеликоптер за истраживање Марса
Човеков мозак и рачунар
Област која се бави проучавањем повезивања човековог мозга и рачунара и израдом специјализованих хардверских и софтверских компоненти којима се таква веза може остварити позната је под називом Браин Цомпутер Интерфаце (БЦИ), а често се користи и термин Браин Machine Интерфаце (БМИ). Интензивније је почела да се развија крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века.Почетна решења у реализацији машина за „читање“ човекових мисли заснивала су се на контроли кретања курсора по екрану рачунара или на исписивању речи на виртуелној тастатури. Један од начина њихове реализације била је уградња имплантата који комуницира с рачунаром (компанија Cybercinetics, Неурал Сигналс и других). Затим су уследиле прихватљивије методе са сензорима (постављеним на глави пацијента) за праћење електричних и магнетних таласа који долазе из човековог мозга. Такви експерименти изведени су у лабораторијама Wadsworth центра, у Болцмановом институту за медицинску информатику и неуроинформатику у Грацу, затим на универзитетима у Илиноису, Лондону и Хелсинкију. Чак је направљен и џепни уређај за читање човекових мисли – Поцкет БЦИ компаније МобиЛаб.
Следећи корак у овој области јесте претварање можданих сигнала у синтетизован говор. То је 2010. први пут остварио тим научника који је предводио професор Bradley Грегер, биоинжењер са Универзитета у Јути. Претварање можданих таласа у говор заснива се на чињеници да сама помисао на неку реч (појам) изазива исте мождане сигнале као изговорена реч. Код парализованих особа ти мождани сигнали нису у стању да стигну преко нерава до одговарајућих мишића. Због тога је тим професора Грегер‑а дошао на идеју да направи уређај који ће детектовати те сигнале, проследити их до рачунара и трансформисати у изговорене речи. Притом се формира одређен фонд речи који је пацијенту довољан за комуникацију са околином.
„Читање“ можданих таласа
Мисли и активности човековог мозга манифестују се као електрични импулси и као такви могу да се детектују и „прочитају“ електроенцефалограм (ЕЕГ). Осим електричних активности, значајне податке о човековим мислима могу дати магнетне активности мозга изражене магнетним таласима, односно магнетоенцефалограм (МЕГ). Мождани таласи очитавају се помоћу уређаја који је с једне стране повезан с рачунаром, а с друге стране има сензоре који се постављају на главу корисника или уграђују у облику имплантата.
Помоћу микроелектрода детектује се потенцијал локалног електромагнетног поља (ЛФП – Лоцал Фиелд Потентиалс) сваког можданог таласа. За реализацију таквог уређаја, на пример, код система за трансформацију можданих таласа у говор, коришћене су мицроЕЦоГ електроде, које је Грегер‑ов тим направио специјално за ову сврху, по узору на већ више од 50 година коришћене ЕЦоГ електроде у електрокортикографији. Оне су знатно мање од класичних ЕЦоГ електрода за снимање можданих таласа, које су превелике и снимају превише података о можданим активностима.