Кратки гејминг програми ускоро на два државна универзитета уз подршку Иницијативе "Дигитална Србија"
Домаћа индустрија видео-игара је у претходном периоду остварила изузетан раст и годишње приходује између 80 и 120 милиона евра, махом са страних тржишта
Додатни аргумент да будућност домаће индустрије видео-игара изгледа обећавајуће је све интензивнија сарадња државних универзитета и успешних компанија из овог сектора, закључак је данас одржаног панела „Гејминг образовање у Србији“ којим је отворена регионална гејминг конференција PlayCon. Овај разговор, организован у сарадњи са невладином организацијом Иницијатива „Дигитална Србија“, био је и прилика да се најаве кратки универзитетски програми у области развоја видео-игара који ће у оквиру пројекта Мастер 4.0 од фебруара почети на Универзитету уметности у Београду, те од марта и на Универзитету у Крагујевцу.
Домаћа индустрија видео-игара је у претходном периоду остварила изузетан раст и годишње приходује између 80 и 120 милиона евра, махом са страних тржишта. У Србији данас имамо преко 100 компанија и тимова који се професионално баве развојем игара — и запошљавају више од 2.000 људи. Ипак, скоро сви они су своје формално стечено знање из других области морали да унапређују углавном кроз неформалне канале, учећи на интернету или кроз сам посао јер до недавно ниједан универзитетски програм није припремао своје студенте за посао у гејмингу. У претходних неколико година, ситуација је почела да се мења.
- Након пионирског подухвата покретања факултетског гејминг програма у Новом Саду, данас пред собом имамо и два мастер програма у Београду и Крагујевцу који су настали у блиској сарадњи академске заједнице и гејминг компанија,“ истакао је Милош Ђуричанин из Иницијативе „Дигитална Србија - организације која је покренула идеју о настанку ових програма. У оквиру пројекта Мастер 4.0, Министарство просвете је на јавном конкурсу доделило средства да програме организују Универзитет у Крагујевцу који је већ уписао прву генерацију од 25 студената, док се упис на београдски програм који заједнички спроводе Универзитет уметности и Математички факултет у Београду очекује од наредне школске године.
Посебан сегмент разговора на панелу посвећен је најави једносеместралних кратких програма у Београду и Крагујевцу, осмишљених тако да за њих могу да конкуришу сви заинтересовани са завршеном средњом школом.
- Наши кратки програми ће обухватити потпуно различите области које се међусобно врло добро уклапају — повезали смо техничке предмете које ће понудити Математички факултет, док ће уметничке предмете држати предавачи са различитих факултета Универзитета уметности - истакла је на конференцији др Александра Јованић са београдског Универзитета уметности и позвала заинтересоване да детаље о програму нађу на сајту Иницијативе „Дигитална Србија“.
- Као и за мастер, ове кратке програме креирали смо заједно са стручњацима из праксе. Остварили смо блиску сарадњу са компанијама Нордеус, Цратер Студио, Two Десперадос и Playrix РС. На тај начин ћемо ојачати изузетно важну спону између студената и стварног радног окружења - нагласила је Јованић и подвукла да ће пријављивање заинтересованих кандидата за два кратка програма у Београду — „3Д дизајн за видео-игре“ и „Звук у видео-играма“ — почети 1. фебруара следеће године. Универзитет у Крагујевцу отвориће пријаве за свој кратки програм „Развој компјутерских игара“ месец дана касније.
Осврт на неформално образовање у домену видео-игара у Србији дала је Миљана Јововић из Цратер студија који ће у наредном периоду, поред својих редовних курсева, активно учествовати и у обликовању наставе за студенте на београдском Мастеру 4.0 и поменутим кратким програмима. „Цратер Студио ће студентима београдских програма понудити стручне праксе, али наши предавачи са богатим искуством из индустрије ће у оквиру ових програма држати и предавања и на тај начин помоћи да знања која они стичу буду не само теоријски поткована, већ и врло примењива у стварном свету,“ закључила је Јововић.
Говорећи о важности сарадње академије и привреде, доцент др Манојло Маравић са новосадске Академије уметности истакао је да је формално образовање у области развоја видео-игара пут ка новој професионализацији ове индустрије.
- Сматрам да је за успех у овој индустрији, поред страсти ка гејмингу, потребно и широко теоријско знање из других домена. Можда најбољи пример је Вил Рајт, креатор планетарно популарне игре The Симс, који има широко знање у областима као што су архитектура, економија или уметност и у том смислу је потпуна креативна личност која доказује да се креативност код људи развија кроз образовање - истакао је Маравић.
