Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Невероватан пробој! Научници постигли брзину интернета 4,5 милиона пута бржу од просека

31.03.2024. 12:35
Пише:
Србија Данас/Телеграф
wi-fi
wi-fi / Извор: Профимедиа

Научници су искористили оптичка влакна, ситне цевасте нити од стакла које преносе информације користећи светлост, чиме су постигли брзине које бакарни каблови не могу да достигну.

У револуционарном развоју догађаја, истраживачи са Универзитета Астон постигли су брзину преноса података путем интернета која је незапамћених 4,5 милиона пута бржа од просечне брзине кућног броадбанда. Овај изузетан успех остварен је коришћењем специфичних таласних дужина које до сада нису биле употребљаване у системима оптичких влакана.

Тим је у оквиру међународне сарадње преносио податке брзином од 301 терабит по секунди (или 301.000.000 мегабита по секунди) користећи једно стандардно оптичко влакно. На пример, према извештају о перформансама кућног броадбанда у Великој Британији који је Офцом објавио у септембру 2023. године, просечна брзина броадбанда износи само 69,4 Мбит/с.

За овај пробој заслужни су професор Владек Форисијак из Астоновог Института за фотоничке технологије и доктор Јан Филипс, који су радили заједно са истраживачима из Националног института за информационе и комуникационе технологије (НИЦТ) у Јапану и Нокиа Bell Лабс у САД.

Научници су искористили оптичка влакна, ситне цевасте нити од стакла које преносе информације користећи светлост, чиме су постигли брзине које бакарни каблови не могу да достигну. Постигли су то отварањем нових таласних дужина које нису коришћене у уобичајеним системима оптичких влакана за интернет.

Доктор Филипс је водио развој управљачког уређаја, или оптичког процесора, на Универзитету Астон. Објашњава да су, поред комерцијално доступних Ц и Л опсега, користили и два додатна спектрална опсега позната као Е-опсег и С-опсег. Развојем оптичких појачавача који оперишу у Е-опсегу, који се налази поред Ц-опсега у електромагнетном спектру, омогућена је употреба ширег спектра за пренос података, пише Интерестинг Енгинееринг.

Професор Форисијак наглашава да би ово експериментално повећање капацитета преноса у основној мрежи могло да доведе до знатно побољшаних веза за крајње кориснике, истичући кључну улогу напретка технологије оптичких влакана у револуционисању комуникацијских мрежа за бржи и поузданији пренос података.

Овај пробој не представља само велики напредак у технологији преноса података, већ поставља и нови стандард за будућа истраживања у овој области. Успешан пренос података тако високом брзином од стране тима Универзитета Астон сведочи о потенцијалу технологије оптичких влакана. Како настављамо да тражимо све веће количине података, иновације попут ових биће кључне у задовољавању тих потреба, нудећи уједно и еколошки одрживије решење за нашу дигиталну будућност.