НОМОФОБИЈА: Страх од губитка мобилног телефона

Зној полако почиње да вам се слива низ леђа. Осећате страх, бес, изгубљени сте, а паника полако достиже небеса, јер сте заборавили мобилни телефон код куће, а на пола пута сте до посла.

Ако сте доживели сличан сценарио, добродошли у “клуб” најновијих психијатријских поремећаја - номофобију, која се као епидемија муњевито проширила планетом, а према проценама стручњака, од ње болује свака друга особа. Наравно, Србија је, такође, на тој мапи, где је, према последњим резултатима, регистровано 9,16 милиона мобилних телефона, на 7,18 милиона становника! И не би то било толико страшно, наводе стручњаци, да неке особе од страха да не изгубе и забораве свој “паметни” телефон или да им се испразни батерија тамо где не могу одмах да је напуне, не морају да се лече. Они, кажу психијатри, имају све симптоме болести зависности - страх, неизвесност, панику, бес и сличне, због којих им се прописује терапија.

Др Милан Милић, професор психијатрије на Мидицинском факултету, каже да је номофобија нови моменат у свету психијатријие, али да је сигуран да људи који је развијају имају склоност ка том проблему.

СВИ СЕ ЖАЛЕ НА МАЛЕ ПЛАТЕ: А ево где је зарада у Србији "скочила" за 126 одсто!

Њима телефон представља фактор сигурности. Наша потреба за том сигурношћу и да држимо ствари под контролом је природна и неискорењива. Флашице воде, лекови у ташни, документа, разне ствари, телефон, су ствари без којих не идемо никуд и као луди смо када нешто од тога заборавимо. Телефон врло лепо “належе” на ту потребу јер где год да се нађете, у невољи некој, имате прилику да тражите помоћ. За телефон важи и то да нас увек нађу кад нас траже, да сазнамо шта се догодило тамо негде. Чим све то контролишемо ми смо мање анксиозни - наводи тај стручњак и додаје да живимо у цивилзацији која нам доноси већу сигурност у смислу да нас неће појести медвед на сред улице, а парадоксално испољавамо далеко више несигурности.

Људи који од губитка телефона створе фобију исти су они који би имали фобију и на неком другом елементу губитка контроле. Занимљиво је како се мења психолошка форма зависности, а у суштини смо бића која су увек била жртве страха од опасности - објашњава проф. др Милић напомињући да је помоћ у томе да препознамо своја осећања.

Освестимо их и прихватимо. Ако се деси да сте у паници због тога што сте заборавили телефон, треба рећи: Добро, то је на неколико сати. Неће се ништа десити. Свуда около су људи са телефонима. Увек могу да нам помогну - саветује