Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

НЕВЕРОВАТНО: Суперкомпјутер који симулира ЉУДСКИ МОЗАК ће бити укључен следеће године

21.12.2023. 17:59
Пише:
Србија Данас/ Објектив
ai
аи / Извор: Профимедиа

DeepSouth, револуционарни суперкомпјутер, обећава напредак у разумевању мозга и развоју вештачке интелигенције.

Суперкомпјутер назван DeepSouth, чије је пуштање у рад планирано за април 2024. године, биће способан да изводи операције на нивоу који се приближава брзини људског мозга, тврде истраживачи из Аустралије. Овај машински мозак ће бити у стању да обави чак 228 билиона (енгл. трилион) операција у секунди.

OPPO уређаји стижу у Србију - Прва три месеца ексклузивно у мтс пакетимаMTS

OPPO уређаји стижу у Србију - Прва три месеца ексклузивно у мтс пакетима

ПРЕЧЕШЉАЈТЕ ФИОКЕ! Ако нађете неки од ових старих телефона, можете зарадити МАСНЕ ПАРЕ! Данас вреде читаво богатство!Telefoni

ПРЕЧЕШЉАЈТЕ ФИОКЕ! Ако нађете неки од ових старих телефона, можете зарадити МАСНЕ ПАРЕ! Данас вреде читаво богатство!

Сигнал одговара на забрану француске владе: "Нема сигурног бацкдоора"Signal

Сигнал одговара на забрану француске владе: "Нема сигурног бацкдоора"

DeepSouth, први суперкомпјутер на свету који може да симулира мреже неурона и синапси (кључних биолошких структура нашег нервног система) на нивоу људског мозга, припада приступу познатом као неуроморфичко рачунарство, који тежи опонашању биолошких процеса људског мозга. Компјутер ће бити смештен у Међународном центру за неуроморфичке системе на Западном сиднејском универзитету.

Људски мозак је најневероватнија рачунарска машина коју познајемо. Дистрибуирајући своју рачунарску моћ на милијарде малих јединица (неурона) које међусобно комуницирају кроз билионе веза (синапси), мозак може да парира најмоћнијим суперкомпјутерима на свету, док троши само исту количину енергије као обична сијалица у фрижидеру.

Суперкомпјутери, с друге стране, обично заузимају много простора и захтевају велике количине електричне енергије. Најмоћнији суперкомпјутер на свету, Hewlett Пацкард Ентерприсе Фронтиер, може да изводи мало више од квинтилиона операција у секунди, заузима 680 квадратних метара и захтева 22,7 мегавата енергије да ради.

Наш мозак може да изводи исти број операција у секунди користећи само 20 вати енергије, док тежи само 1,3-1,4 кг. Неуроморфичко рачунарство, између осталог, тежи да откључа тајне ове невероватне ефикасности.

Неуроморфични рачунари – револуција у свету вештачке интелигенције

Неуроморфични рачунари, инспирисани сложеном мрежом једноставних процесора који опонашају неуроне и синапсе људског мозга, обећавају револуционарни напредак у свету вештачке интелигенције. Главна предност ових машина лежи у њиховој инхерентној способности да обављају “паралелне” операције, слично функцији неурона и синапси у мозгу.

Захваљујући једноставности извршених рачунања појединачних неурона и синапса у односу на традиционалне рачунаре, потрошња енергије ових система је знатно мања. Неурони се понекад посматрају као јединице за обраду, а синапсе као меморијске јединице, али у стварности доприносе и обради и складиштењу података. То значи да су подаци већ лоцирани тамо где су потребни за рачунање, што убрзава процесуирање мозга уопште, јер нема одвајања између меморије и процесора, што код класичних (фон Нојманових) машина узрокује успоравање.

Поред DeepSouth-a, важно је споменути и Хуман Браин Пројецт (ХБП), финансиран у оквиру иницијативе ЕУ, који је био активан од 2013. до 2023. године и довео до развоја БраинСцалеС-а, машине лоциране у Хајделбергу, у Немачкој, која емулира начин рада неурона и синапси.

БраинСцалеС може симулирати начин на који неурони "испаљују", односно начин на који електрични импулс путује дуж неурона у нашим мозговима. Ово чини БраинСцалеС идеалним кандидатом за истраживање механике когнитивних процеса и, у будућности, механизама који су основа озбиљних неуролошких и неуродегенеративних болести.

Будући да су инжењерски дизајнирани да опонашају стварне мозгове, неуроморфични рачунари би могли означити почетак прекретнице. Нудећи одрживу и приступачну рачунарску снагу и омогућавајући истраживачима да процењују моделе неуролошких система, они су идеална платформа за низ примена.

Имају потенцијал да унапреде наше разумевање мозга и понуде нове приступе вештачкој интелигенцији.