Све што сте хтели да знате о Телеграму, а нисте имали кога да питате

После великог "одлива" корисника, након увођења нових правила приватности, WhatsApp се суочава са великим растом популарности конкурентских апликација Сигнал и Телеграм.

И док Сигнал финансира и развија човек који је креирао WhatsApp, иза Телеграма се налазе технолошки стручњаци из Русије. Телеграм је у јануару 2021. премашио 500 милиона активних корисника месечно, док је у 2020. био осма најпреузиманија апликација на свету.

Пут ка слободи?

Творци Телеграма су браћа Николај и Павел Дуров, информатички ентузијасти који стоје иза најпопуларније руске друштвене мреже Вконтакте. Браћа су Телеграм првобитно објавили за иОС још 2013. године, не знајући колико ће далеко апликација стићи.

И док је "руски Facebook" - Вконтакте временом завршио у рукама државних регулатора, Дурови су одлучили да Телеграм остане слободан. Николај Дуров је отишао толико далеко да се чак у једном тренутку и преселио у Немачку, како би са тимом програмера наставио да развија свој софтвер отвореног кода, пише Тпортал.

Тренутна локација централе Телеграма је у Дубаију. А у страху од одмазде руских власти, Дуров је Телеграм понудио као отворени код, док се сервери апликације налазе широм света.

Комуникација из облака

Телеграм је, апликација која ради "у облаку" (цлоуд, клауд), што са собом носи низ предности, али и недостатака. Доступан је на свим популарним оперативним системима, а корисницима омогућава да порукама приступају где год да су.

Минус рада у калуду је у начину на који Телеграм складишти корисничке податке, што је према бројним критичарима једна од највећих слабости платформе. Регистрација тражи две методе: СМС и телефонски број или двофакторску аутентификацију уз лозинку.

Сав садржај се чува на Телеграмовим серверима па се, на захтев корисника, пребацује у П2П мод који користи енкрипцију са обе стране. У случају довољно софистицираног хакерског напада, све што је сачувано на серверу може завршити у погрешним рукама.

Децентрализована компанија

Дуров, који одбија да потврди где је седиште компаније, тврди да рањивост калуда није толико озбиљна претња по приватност података корисника, као и да размишља о увођењу реклама како би апликација могла и даље да се финансира.

Ово можда са једне стране звучи као добро оркестрирана шпијунска операција - дисидент који прави дискретну апликацију за људе којима је стало до приватности. Ипак, у исто време, он дозвољава коришћење ботова, од којих је један прошлог месеца сакупио на хиљаде корисничких бројева и профила, и продавао их за 20 долара по броју.

Број забрана у разним државама света, међутим, прича другачију причу. Тако је телеграм од 2018. одсутан из најпопуларнијег руског система за интернет претрагу, након што је Дуров на суду одбио властима да омогући приступ базама података. Кина, Индија, Иран, Белорусија и Азербеџан само су неке од држава које су у неком тренутку критиковале или покушале да "утишају" Телеграм.

Незадовољни критичари

Апликација је често критикована од стране западних медија и регулатора, што због оптужби да служи као платформа за размену дечје порнографије, што због чињенице да су је џихадисти ИСИС-а користили за објављивање одговорности за терористичке нападе.

Листа приговора иде и даље од тога, и од питања у вези са децентрализацијом клауд сервера, до сумњи у читав безбедносни систем.

За крај, ту је и сам безбедносни протокол који су стручњаци у неколико наврата назвали слабијим од онога које користе WhatsApp и Сигнал, мада је тај део приче релевантан углавном у жустрим расправама на хакерским форумима.